Za mnoge ljude, miris sveže skuvane kafe označava početak savršenog dana, dok kofein može izazvati glavobolju i tremu kod drugih. Zbog toga, mnogi ljudi biraju kafu bez kofeina. Međutim, nijedna metoda dekofeinizacije ne uklanja sav kofein iz zrna – u šolji od 8 unci često ostaje oko 7 miligrama kofeina.
Proizvođači kafe koji žele da uklone kofein, ali zadrže većinu hemijskih jedinjenja odgovornog za aromu i ukus, koriste jednu od tri glavne metode dekofeinizacije.
Metod ugljen-dioksida, razvijen početkom 1970-ih, koristi CO₂ pod visokim pritiskom za ekstrakciju kofeina iz navlaženih zrna kafe. Ovaj metod uklanja 96% do 98% kofeina, a preostali CO₂ se jednostavno isparava tokom procesa sušenja zrna. Ova tehnika se često koristi za komercijalne kafe zbog svoje efikasnosti i minimalnih ostataka CO₂.
Švajcarska metoda vode koristi toplu vodu za ekstrakciju kofeina. Zrna kafe se potapaju u vruću vodu koja izvlači kofein, a zatim se filtrira kroz aktivni ugalj. Ova metoda, koja je popularna zbog svog hemijski bezbednog pristupa, uklanja 94% do 96% kofeina i pomaže očuvanju prirodnog ukusa kafe.
Metod rastvarača uključuje korišćenje organskih rastvarača kao što su etil acetat i metilen hlorid za ekstrakciju kofeina iz zelenih zrna kafe. Direktni metod potapa zrna u rastvarač, dok indirektni metod koristi vodu za ekstrakciju kofeina, koja se zatim filtrira kroz rastvarač. Ove metode uklanjaju oko 96% do 97% kofeina. Iako metilen hlorid nije bezbedan za konzumiranje u velikim količinama, količine koje ostaju u prženim zrnima su vrlo male i ispod granica postavljenih od strane FDA.
Svaka metoda dekofeinizacije ima svoje prednosti i nedostatke, ali zahvaljujući njima, ljubitelji kafe mogu uživati u šoljici bez kofeina, iako nijedna tehnika ne može potpuno eliminisati sve kofeinske tragove ili očuvati sve hemijske jedinjenja koja doprinose ukusu.
