Antibiotik koji je razvijen pre nekih 80 godina pre nego što je napušten i zaboravljen mogao bi ponovo da ponudi uzbudljiva nova rešenja, ovog puta za rastuću pretnju superbakterija otpornih na lekove.
Polovina lekova za ubijanje bakterija koje danas koristimo su varijacije jedinjenja koja su pronađena pre skoro jednog veka, tokom ovog ‘zlatnog doba’ antibiotika. Jedan koji se zove streptotricin izolovan je 1940-ih, privlačeći pažnju na njegov potencijal u lečenju infekcija uzrokovanih takozvanim gram-negativnim bakterijama.
Za razliku od gram-pozitivnih bakterija, ovi mikrobi nemaju čvrst ćelijski zid na koji ciljaju mnogi antibiotici. Pronalaženje alternativa bio je jedan od velikih izazova za farmaceutsku industriju. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je 2017. objavila listu najopasnijih patogena otpornih na lekove. Većina su bile gram-negativne bakterije.
Ali uprkos svom potencijalu za ubijanje bakterija, streptotricin nije uspeo. Smatralo se da je previše toksično za zdravlje ljudskih bubrega u početnoj studiji i kasnije je zakopano u naučnoj literaturi.
Patolog Džejms Kirbi sa Univerziteta Harvard i njegove kolege sada ga ponovo iskopavaju, istražujući njegov potencijal pod novim imenom – nourseothricin.
„Sada sa pojavom patogena rezistentnih na više lekova, za koje je malo ili uopšte dostupnih aktivnih antibiotika za lečenje, vreme je da se ponovo razmotri i istraži potencijal onoga što smo ranije zanemarili“, rekao je Kirbi za ScienceAlert.
Nourseothricin je prirodni proizvod napravljen od bakterija u zemljištu koje su gram-pozitivne. To je zapravo mešavina antibiotika, kojoj su data pojedinačna imena kao što su streptotricin F (S-F) i streptotricin D (SD).
Dok nourseothricin i S-D pokazuju toksične efekte na ćelije bubrega u laboratoriji, Kirbi i njegove kolege su sada ustanovili da to nije slučaj za S-F. Ovo jedinjenje je i dalje veoma efikasno u ubijanju gram-negativnih bakterija otpornih na lekove, ali u koncentracijama koje nisu toksične.
U modelima miševa, S-F je zapravo uspeo da ubije soj bakterija koji se pokazao otpornim na brojne postojeće lekove, sve sa minimalnom ili nimalo toksičnosti.
„Bakterije koje žive u zemljištu u potrazi za održavanjem svog travnjaka su shvatile kroz eone evolucije kako da naprave antibiotike koji mogu da prodru u oklop gram-negativnih bakterija. Streptotricini su jedan od rezultata ove tekuće trke u naoružanju“, rekao je Kirbi.
„Ova jedinjenja nude karakteristično rešenje za prodiranje u odbrambene mehanizme gram-negativnih patogena.
Precizni detalji iza napada streptotricina još nisu jasni, ali izgleda kao da se antibiotik vezuje za gram-negativne bakterije i petlja sa svojom mašinom za stvaranje proteina na drugačiji način od drugih lekova.
Ako istraživači uspeju da shvate kako, to bi im moglo pomoći da razviju potpuno novu klasu lekova za bakterije koje su se do sada pokazale veoma otpornim.
Kirbi i njegove kolege su već počeli da istražuju kako da poboljšaju prirodne streptotricine, kao što je S-F, da rade još bolje kao ubice superbakterija.
On kaže da se „raduju ponovnom bujanju interesovanja za ovu istorijski značajnu, ali davno zaboravljenu klasu antibiotika“.
Studija je objavljena u PLOS Biology.
