Istraživači Senckenberga uveli su novi koncept biologije invazije, takozvane „ugnežđene invazije“. Koristeći Džonstonovu žabu zviždaču kao primer, oni pokazuju da ovaj vodozemac ne samo da kolonizuje strane regione, već nosi i invazivne mikrobiome u svom prtljagu. Naučnici time obezbeđuju prvi sveobuhvatni skup podataka za invazivnu zajednicu i upozoravaju na još uvek nepoznat uticaj na novokolonizovane ekosisteme.
Životinje nose trilione bakterija, virusa, arhejaca i gljivica u svom digestivnom traktu i na svojoj koži. Ovi unutrašnji ekosistemi im pomažu da dobiju hranljive materije, da se bore protiv patogena i da razviju svoj imuni sistem.
„Takvi ‘mikrobiomi’ se takođe nalaze kod vodozemaca; njihova koža, koja je vlažna zbog njihovog dermalnog disanja, posebno je predodređena za to“, objašnjava PD dr Rafael Ernst iz Prirodnjačke zbirke Senckenberg u Drezdenu, i nastavlja: “ Zanima nas kako ovi mikrobiomi vanzemaljskih vrsta utiču na domaće ekosisteme i kakvu ulogu imaju u uspešnoj kolonizaciji od strane imigranata.“
Da bi istražio ovo pitanje, Ernst je, zajedno sa prvim autorom i doktorandom Franziskom Leonhard i istraživačima iz Minhena i Štutgarta, pomno pogledao Džonstonovu žabu zviždaču (Eleutherodactilus johnstonei). Žaba, koja meri samo oko 17 do 35 milimetara i izvorno je poreklom sa Malih Antila, veoma je uspešna invazivna životinja koja se proširila po Karibima i većem delu kopna Centralne i Južne Amerike, a sada se takođe može naći u botaničkim baštama širom Evropa.
„Genetski smo analizirali mikrobiome kože i creva Eleutherodactilus johnstonei iz autohtonih populacija u Svetoj Luci i imigrantske populacije u Gvadalupeu, Kolumbija, i iz evropskih staklenika. Naši rezultati pokazuju da se ekološke zajednice povezane sa vodozemcima i mikrobima mogu smatrati ‘metazajednicama’ koje međusobno deluju. Ove interakcije sa okolinom igraju veću ulogu u mikrobiomu kože nego u crevima“, objašnjava Leonhard.
Prema studiji, visoki nivoi bakterija mogu se širiti između žaba i okoline. Istraživači sugerišu da treba posvetiti veću pažnju širenju mikrobiote od strane stranih vrsta kako bi se sprečilo razmnožavanje vektorskih patogena, kao i nepatogenih mikroba.
„Ekološki koncepti zajednice su u srcu holističkog razumevanja dinamike i mehanizama bioloških invazija. Ovo je posebno tačno kada se procenjuje složena i raznolika mikrobiota povezana sa svakom invazivnom vrstom. Do danas, tradicionalne studije uglavnom nisu uspele da uzmu u obzir ove ugnežđene imigracije, i na taj način su ignorisali potencijalno važan aspekt procesa invazije. Međutim, možemo rezimirati rekavši da vanzemaljske vrste ne dolaze same! Naš pristup može dopuniti i proširiti tradicionalnu perspektivu o biološkim invazijama – ne samo da bi obezbedio poboljšane mere očuvanja u budućnosti“, zaključuje Ernst.