U 2023. godini, prosečne globalne temperature su dosegle rekordne 1,46°C iznad predindustrijskih nivoa, što je najtoplija godina zabeležena do sada. Međutim, ubrzo nakon ovog rekorda, Veliku Britaniju je pogodila višednevna eksplozija hladnog arktičkog vazduha, donoseći temperature ispod nule, sneg i led. Ova situacija podseća na trend ekstremnih vremenskih događaja koji se dešavaju širom sveta, uključujući i rekordno niske temperature u Kanadi, SAD-u i Kini.
Ovakvi kontrastni vremenski događaji mogu izazvati zbunjenost, ali je bitno razumeti razliku između vremenskih i klimatskih fenomena. Dok vreme obuhvata kratkoročne, brze i promenljive atmosferske karakteristike, klima se definiše dugoročnim, sporijim promenama u atmosferi. Dok vreme može biti toplije jednog dana i hladnije sledećeg, klima se ne menja tako naglo i iznenada.
Prosečne temperature i klimatske promene se meru na dužim vremenskim skalama, što omogućava uočavanje trendova i analizu dugoročnih promena. Dok se ekstremni vremenski događaji, poput hladnih talasa ili toplotnih talasa, manifestuju na kraćim vremenskim periodima i često su rezultat lokalnih ili regionalnih atmosferskih uslova.
Na primer, iako može doći do pojave rekordno niskih temperatura tokom hladnih talasa, dugoročni trendovi ukazuju na globalno zagrevanje, što povećava verovatnoću ekstremnih visokih temperatura, čak i tokom zime. Ovo se može videti i u podacima iz Oksfordšira, gde su zimske temperature porasle brže od globalnog proseka, što ukazuje na dugoročno zagrevanje regiona.
Stoga, iako su rekordno niske temperature zabeležene u nekim delovima sveta, globalni trendovi pokazuju da se planeta zagreva. Važno je razlikovati kratkoročne vremenske fenomene od dugoročnih klimatskih promena kako bi se donosile informisane odluke o očuvanju životne sredine i prilagođavanju promenama klime.
