Nije tajna da su korvidi sposobni za neverovatne podvige kreativnog i inteligentnog razmišljanja, ali novootkrivena sposobnost nas je zapanjila.
Tim naučnika je pokazao da vrane umeju da „broje” naglas – proizvodeći specifičan i nameran broj gravljenja kao odgovor na vizuelne i slušne signale. Dok su druge životinje, kao što su pčele, pokazale sposobnost da razumeju brojeve, ova specifična manifestacija numeričke pismenosti još uvek nije primećena ni kod jedne druge neljudske vrste.
„Proizvođenje određenog broja vokalizacija sa svrhom zahteva sofisticiranu kombinaciju numeričkih sposobnosti i glasovne kontrole“, piše tim istraživača predvođen neuronaučnicom Dianom Liao sa Univerziteta u Tibingenu u Nemačkoj.
„Još uvek nije poznato da li ovaj kapacitet postoji kod drugih životinja osim ljudi. Pokazali smo da vrane mogu fleksibilno da proizvedu promenljive brojeve od jedne do četiri vokalizacije kao odgovor na proizvoljne znakove povezane sa numeričkim vrednostima.“
Sposobnost brojanja naglas razlikuje se od razumevanja brojeva. Za to je potrebno ne samo to razumevanje, već i svrsishodna vokalna kontrola u cilju komunikacije. Poznato je da ljudi koriste govor za brojanje brojeva i saopštavanje količina, što je sposobnost koju su naučili mladi.
Kada mališani uče da broje, učenje specifičnih brojeva povezanih sa određenim količinama može potrajati malo vremena da se savlada. U međuvremenu, deca ponekad mogu da koriste nasumične brojeve da bi napravili glasovni broj. Umesto da broje „jedan, dva, tri“, mogli bi reći „jedan, jedan, četiri“ ili „tri, deset, jedan“. Broj vokalizacija je tačan, ali same reči su pomešane.
Biološko poreklo simboličkog brojanja je nepoznato, ali pošto je poznato da vrane razumeju teške numeričke koncepte kao što je nula, Liao i njegove kolege su mislili da predstavljaju dobrog kandidata za istraživanje sofisticiranijih veština brojeva.
Oni su sproveli svoju studiju na tri vrane strvine (Corvus corone), koje su istraživači obučili da proizvedu promenljiv broj vokalizacija, između jedne i četiri, nakon što im se pokaže proizvoljan simbol ili audio signal. Jednom kada su proizvele potreban broj grava, vrane su morale da kljucnu metu da bi označile da su gotove.
Sve tri vrane, otkrili su istraživači, bile su u stanju da proizvedu tačan broj žvakanja kao odgovor na signale, sa povremenim greškama koje su se uglavnom prikazivale kao jedna grava previše ili premalo.
Ovo je, kažu istraživači, slično načinu na koji ljudska deca broje, koristeći nesimbolični približni sistem brojeva koji je unapred planiran pre prve vokalizacije.
Zanimljivo je da su vreme i zvuk prve vokalizacije u sekvenci bili povezani sa brojem vokalizacija koje je naknadno napravljeno, a svaka vokalizacija u sekvenci je imala akustične karakteristike specifične za njeno mesto u toj sekvenci.
Podvig je posebno impresivan za vrane jer je namerne vokalizacije teže proizvesti i imaju duže vreme reakcije od, recimo, kljucanja ili pokreta glave.
To bi moglo ukazivati na ranije nepoznat kanal za komunikaciju ptica u divljini. Pileći, na primer, proizvode veći broj „di“ zvukova u svojim alarmnim pozivima za veće predatore.
„Naši rezultati pokazuju da vrane mogu fleksibilno i namerno proizvesti instruisani broj vokalizacija korišćenjem ‘približnog sistema brojeva’, nesimboličkog sistema za procenu brojeva koji dele ljudi i životinje“, pišu istraživači u svom radu.
„Ova kompetencija kod vrana takođe odražava veštine nabrajanja mališana pre nego što nauče da razumeju reči kardinalnih brojeva i stoga može predstavljati evolucioni prethodnik pravog brojanja gde su brojevi deo kombinatornog sistema simbola.
