Stariji odrasli kojima je dijagnostikovan tumor bubrega koji nisu pogodni za operaciju mogu imati koristi od ciljanog, visoke doze zračenja, sugeriše nova studija australijskih i holandskih istraživača.
Multiinstitucionalna studija faze II—TransTasman Radiation Oncology Group (TROG) FASTRACK II—našla je 100% lokalnu kontrolu i preživljavanje specifično za rak duže od tri godine među pacijentima koji su neinvazivno lečeni od neoperabilnog karcinoma bubrega stereotaktičnom ablativnom radioterapijom tela. (SABR). Nalazi će biti predstavljeni danas na godišnjem sastanku Američkog društva za radijacionu onkologiju (ASTRO).
Prethodne manje studije u jednoj ustanovi pokazale su obećanje za stereotaktičke tretmane zračenjem kod pacijenata čiji su tumori bubrega neoperabilni, ali je FASTRACK II prva studija koja testira efikasnost SABR-a u velikom, multiinstitucionalnom kliničkom ispitivanju.
„Naša studija je pokazala da novi tretman koji se sprovodi u ambulantnim uslovima može da postigne neviđenu efikasnost za pacijente sa neoperabilnim karcinomom bubrega“, rekao je vodeći autor studije dr Šankar Siva, onkolog radijacije u Centru za rak Peter MacCallum i profesor na Univerzitetu Melburn u Australiji. „Postoji nezadovoljena potreba za izlečenjem ove vrste raka, a naši nalazi ukazuju na potencijal terapije zračenjem da odgovori na tu potrebu.“
Kako stanovništvo stari, incidenca raka bubrega kod starijih odraslih osoba raste na globalnom nivou, sa najvećim porastom kod ljudi starijih od 70 godina, koji takođe imaju niže stope preživljavanja. Širom sveta, rak bubrega je šesti najčešće dijagnostikovani rak kod muškaraca i 10. kod žena. Hirurgija je bila standard nege, bilo za uklanjanje tumora i okolnih ivica ili za uklanjanje celog bubrega i okolnog tkiva.
Ipak, mnogi stariji ljudi sa karcinomom bubrežnih ćelija imaju jedinstvene izazove koji otežavaju hirurški tretman, rekao je dr Siva. „Ljudi mogu imati druge zdravstvene probleme kao što su visok krvni pritisak ili dijabetes, stvari koje ih stavljaju pod veći rizik od komplikacija od operacije. Mogu imati tumore u područjima koja je teško operisati ili gde operacija može dovesti do dijalize.“
Rekao je, „naše istraživanje jasno definiše novu populaciju pacijenata koji će imati koristi od stereotaktičnog zračenja. Ovi pacijenti često nemaju druge održive opcije lečenja, tako da smo uzbuđeni što vidimo da terapija zračenjem može biti efikasna za njih.“
SABR, takođe poznat kao stereotaktično zračenje tela (SBRT), može smanjiti ili uništiti tumore ciljajući ih direktno visokim dozama zračenja koje se isporučuju u malom broju ambulantnih sesija.
U ovoj nerandomizovanoj, prospektivnoj studiji, dr Siva i njegove kolege lečili su 70 pacijenata kojima je dijagnostikovan neoperabilni, visokorizični tumori bubrega ili koji su odbili operaciju zbog karcinoma bubrežnih ćelija. Srednja starost pacijenata bila je 77 godina (opseg 47-91), a pacijenti su imali jednu leziju.
Učesnici u suđenju lečeni su SABR-om u jednoj ili tri sesije u sedam australijskih centara i jednom u Holandiji. Lečeni tumori su bili relativno veliki, rekao je dr Siva, u proseku 4,7 centimetara. Pacijenti sa tumorima manjim od 4 cm primili su jednu frakciju zračenja (n=23), a oni sa tumorima većim od 4 cm dobili su tri frakcije (n=47).
Nijedan od pacijenata nije doživeo lokalnu progresiju raka bubrega tokom trajanja ispitivanja (srednja vrednost praćenja 43 meseca), niti je bilo koji pacijent umro od raka. Ukupno preživljavanje je bilo 99% godinu dana nakon SBRT-a i 82% nakon tri godine. Jedan pacijent je doživeo daleki recidiv raka.
Neželjeni efekti su bili relativno skromni, bez uočenih toksičnosti stepena 4 ili 5. Sedam pacijenata (10%) je iskusilo neželjene događaje stepena 3, najčešće bol u stomaku (3 pacijenta). 51 pacijent (73%) je imao događaj vezan za lečenje 1-2 stepena, a 11 pacijenata (16%) nije iskusilo nikakve neželjene događaje.
Funkcija bubrega je procenjena merenjem procenjene brzine glomerularne filtracije (eGFR) pacijenata; prosečan eGFR je opao za 10,8 mLs/min za godinu dana i 14,6 mLs/min za dve godine nakon tretmana, što ukazuje na blagi do umereni stres bubrega. Samo jednom pacijentu je bila potrebna dijaliza nakon tretmana. Sve u svemu, rekao je dr Siva, došlo je do skromnog pada u funkciji bubrega i to je na platou posle dve godine.
Dr Siva je visoku stopu efikasnosti i sposobnost očuvanja funkcije bubrega pripisao rigoroznoj kontroli kvaliteta, kao i efikasnost stereotaktičkog zračenja. On je takođe rekao da nalazi ovog ispitivanja faze II opravdavaju dizajniranje randomizovanog ispitivanja faze III kako bi se uporedilo stereotaktično zračenje sa operacijom kao primarnim modalitetom lečenja pacijenata sa operabilnim karcinomom bubrega.
„U slučaju izbora između ova dva, verujem da bi se mnogi pacijenti odlučili za neinvazivno zračenje“, rekao je on.
