Visok krvni pritisak u 30-im godinama povezan je sa lošijim zdravljem mozga oko 75 godina, posebno za muškarce, navodi se u novoj studiji UC Davis.
Istraživanje, objavljeno ove nedelje u JAMA Netvork Open, uporedilo je skeniranje mozga magnetnom rezonancom (MRI) starijih osoba koje su imale visok krvni pritisak između 30 i 40 godina sa starijim osobama koje su imale normalan krvni pritisak.
Istraživači su otkrili da je grupa sa visokim krvnim pritiskom imala značajno manji regionalni volumen mozga i lošiji integritet bele materije. Oba faktora su povezana sa demencijom.
Istraživanje je takođe pokazalo da su negativne promene mozga u nekim regionima – kao što su smanjeni volumen sive materije i zapremina frontalnog korteksa – bile jače kod muškaraca. Oni primećuju da razlike mogu biti povezane sa zaštitnim prednostima estrogena pre menopauze.
„Lečenje demencije je izuzetno ograničeno, tako da je identifikovanje promenljivih faktora rizika i zaštitnih faktora tokom života ključno za smanjenje opterećenja bolesti“, rekla je prva autorka Kristen M. Džordž, docent na Odeljenju za nauke o javnom zdravlju.
„Visoki krvni pritisak je neverovatno čest i izlečiv faktor rizika povezan sa demencijom. Ova studija pokazuje da je status hipertenzije u ranom odraslom dobu važan za zdravlje mozga decenijama kasnije“, rekao je Džordž.
Visok krvni pritisak, takođe poznat kao hipertenzija, je krvni pritisak koji je viši od normalnog. Normalan nivo krvnog pritiska je manji od 130/80 mmHg. Centri za kontrolu i prevenciju bolesti procenjuju da 47% odraslih u Sjedinjenim Državama ima hipertenziju.
Stopa visokog krvnog pritiska varira u zavisnosti od pola i rase. Oko 50% muškaraca ima visok krvni pritisak u poređenju sa 44% žena. Stopa hipertenzije je oko 56% kod crnaca, 48% kod belaca, 46% kod azijskih odraslih i 39% kod latinoameričkih odraslih. Afroamerikanci starosti od 35 do 64 godine imaju 50% veću verovatnoću da imaju visok krvni pritisak od belaca.
Istraživači su pogledali podatke od 427 učesnika iz studije Kaiser Healthi Aging and Diverse Life Ekperiences (KHANDLE) i Studije zdravog starenja kod Afroamerikanaca (STAR). Ovo im je pružilo zdravstvene podatke od 1964. do 1985. za raznoliku kohortu starijih azijskih, crnih, latinoameričkih i belaca.
Dobili su dva očitavanja krvnog pritiska kada su učesnici bili u dobi između 30 i 40 godina. Ovo im je omogućilo da utvrde da li su bili hipertenzivni, prešli u hipertenziju ili su imali normalan krvni pritisak u mladosti.
MRI skeniranje učesnika sprovedeno između 2017. i 2022. godine omogućilo im je da traže biomarkere neurodegeneracije i integriteta bele materije u kasnom životu.
Značajno smanjenje zapremine cerebralne sive materije primećeno je i kod muškaraca i kod žena sa hipertenzijom, ali je jače kod muškaraca.
U poređenju sa učesnicima sa normalnim krvnim pritiskom, snimci mozga onih koji prelaze na visok krvni pritisak ili sa visokim krvnim pritiskom pokazali su niži volumen cerebralne sive materije, zapreminu frontalnog korteksa i frakcionu anizotropiju (mera povezivanja mozga). Rezultati za muškarce sa visokim krvnim pritiskom bili su niži od onih za žene.
Studija se pridružuje sve većem broju dokaza da su kardiovaskularni faktori rizika u mladoj odrasloj dobi štetni za zdravlje mozga u kasnom životu.
Istraživači napominju da zbog veličine uzorka nisu mogli da ispituju rasne i etničke razlike i preporučili su da se rezultati u vezi sa polnim razlikama tumače sa oprezom. Oni takođe primećuju da su podaci MRI bili dostupni samo od jedne vremenske tačke u kasnoj životnoj dobi. Ovo može odrediti samo fizička svojstva kao što su volumetrijske razlike, a ne specifične dokaze neurodegeneracije tokom vremena.
„Ova studija zaista pokazuje važnost faktora rizika u ranom životu i da da biste dobro ostarili, morate da vodite računa o sebi tokom života – zdravlje srca je zdravlje mozga“, rekla je Rejčel Vitmer, viši autor studije. Vitmer je profesor na odeljenjima za javno zdravlje i neurologiju i šef Odeljenja za epidemiologiju. Takođe je pomoćnik direktora Centra za Alchajmerovu bolest UC Davis.
„Uzbuđeni smo što možemo da nastavimo da pratimo ove učesnike i da otkrijemo više o tome šta neko može da uradi u ranom životu da bi se pripremio za zdravo starenje mozga u kasnom životu“, rekao je Vitmer.
