Časopis Nauka je objavio niz članaka za pregled koji se odnose na veliku ulogu koju hipotalamus igra u ljudskom ponašanju – regulisanje gladi, ciklusa spavanja i društvenih interakcija, strukture mozga veličine badema koja se nalazi između hipofize i talamusa na vrhu Utvrđeno je da moždano stablo igra ulogu glavne centrale za širok spektar moždanih aktivnosti.
Ali pošto se ne smatra delom višeg funkcionisanja u mozgu, nije dobila toliko pažnje kao drugim oblastima, kao što su dva urednika časopisa Nauka, Mattia Maroso i Peter Stern, istakli u uvodu istraživanja.
Prvi od pregleda, Harmoni Fong, Jing Zhengand i Deborah Kurrasch, sa Univerziteta u Kalgariju, pruža pregled hipotalamusa i velikog broja telesnih procesa na koje on utiče. Istraživači takođe navode šta je poznato o strukturi regiona i da učimo mnogo više o hipotalamusu putem novih alata koji su u razvoju; na primer, jednoćelijsko sekvenciranje RNK može pružiti bolju perspektivu o ulozi koju pojedinačne ćelije igraju u regionima mozga. Oni takođe primećuju da optogenetika omogućava naučnicima u mozgu da koriste svetlost za posmatranje moždane aktivnosti u realnom vremenu kod životinja. A retrogradno praćenje, dodaju, omogućava praćenje neuronskih veza.
Ostala tri članka se konkretnije fokusiraju na ulogu hipotalamusa u funkcijama mozga—Garet Stuber, sa Univerziteta u Vašingtonu, daje pregled rada koji je u toku kako bi bolje razumeli neuronska kola uključena u regulaciju dopaminskih neurona ventralne tegmentalne oblasti kao sredstva za zadovoljiti motivacione zahteve. Snimanje živih ćelija hipotalamusa embrionalnog miša gde se kretanje novorođenih neurona može pratiti kako bi se proučilo ko se neuroni pomeraju do konačnog pozicioniranja unutar hipotalamusa jezgra. Zasluge: Shaghaiegh Aslanpour i Faizan Malik
A Long Mei, Takuia Osakada i Daiu Lin, sa medicinskim centrom Langone, posmatraju kolonu kontrole reproduktivnog ponašanja i veruje se da ulogu igra u ponašanjima kao što su agresija, seksualna aktivnost i način roditeljstva potomstva. Oni takođe sugerišu da, zajedno sa moždanim stablom, funkcioniše kao sistem dvostruke kontrole koji igra glavnu ulogu u društvenoj aktivnosti u realnom vremenu.
I na kraju, Antoine Adamantidis i Luis de Lecea sa Univerzitetske bolnice Inselspital u Bernu i Univerzitetu Stanford, respektivno, daju pregled onoga što se zna o ulozi koju hipotalamus igra u ciklusu spavanja i fazama samog sna. Oni takođe raspravljaju o mogućim načinima na koje region mozga obrađuje konfliktne informacije, kao što je želja osobe da ostane budna uprkos tome što njihov ciklus spavanja insistira da je vreme za spavanje.
Maroso i Stern zaključuju svoj uvod u seriju napomenom da uprkos svojoj maloj veličini i naizgled svakodnevnoj ulozi u funkciji mozga, hipotalamus igra veliku ulogu u ljudskom ponašanju i zaslužuje fokusiranije istraživanje.
