Nova studija, koju su sproveli Rafael Prieto-Curiel iz Centra za nauku o složenosti i Juan Pablo Ospina sa Univerziteta EAFIT, pruža uvid u stepen zavisnosti od automobila širom sveta i ističe zašto bi najbolja mesta za život trebalo da budu bez automobila.
Prieto-Curiel i Ospina analizirali su podatke o načinima prevoza u 794 grada u 61 zemlji, obuhvatajući skoro 850 miliona ljudi. Njihova studija pokazuje da se širom sveta oko 51% putovanja na posao obavlja automobilom, s različitim regionalnim varijacijama. Na primer, u SAD-u i Kanadi skoro 92% putovanja na posao se obavlja automobilom, dok u evropskim gradovima procenat putovanja automobilom varira od 50% do 75%.
Javni prevoz pokazuje se kao ključan u gradovima poput Pariza, gde čini 60% putovanja na posao, i Londona, gde čini 45%. Istočnoevropski gradovi takođe se oslanjaju na javni prevoz, dok azijski gradovi poput Hong Konga i Seula imaju visok udeo javnog prevoza, od 66% do 77%.
Iako se automobili tradicionalno smatraju dominantnim oblikom prevoza, sve više gradova usvaja alternativne opcije mobilnosti poput biciklizma i javnog prevoza. Na primer, u gradovima Latinske Amerike, kombinacija aktivne mobilnosti i javnog prevoza čini uravnoteženi način putovanja.
Studija ističe da su električni automobili, iako postaju popularni, samo deo rešenja za održivu urbanu mobilnost. Aktivna mobilnost (poput šetnje i biciklizma) i javni prevoz imaju brojne fizičke, mentalne i ekološke prednosti kao alternative vožnji automobila.
Iako promena ponašanja u vezi sa putovanjem može biti izazovna, studija naglašava da je prelazak na aktivnu mobilnost i javni prevoz važan korak ka stvaranju održivijih i zdravijih gradova za sve stanovnike.
