Brži i pametniji proces identifikacije lekova za rak putem virtuelnog skrininga

Brži i pametniji proces identifikacije lekova za rak putem virtuelnog skrininga

Istraživači sa Weill Cornell Medicine istražuju kako virtuelni skrining može ubrzati proces pronalaženja malih molekula koji ciljaju imunološke kontrolne tačke, što predstavlja potencijalnu novu terapiju za lečenje raka. Ove kontrolne tačke, kao što su TIM-3 i VISTA, igraju ključnu ulogu u regulaciji imunog odgovora i mogu ometati sposobnost imunološkog sistema da prepozna i napadne tumorske ćelije.

Inhibitori kontrolnih tačaka, koji su trenutno zasnovani na monoklonskim antitelima, predstavljaju vrstu imunoterapije koja omogućava imunološkom sistemu da prepozna i napadne rak. Međutim, ovi veliki proteini moraju se unositi intravenozno, što može biti nepraktično za pacijente. Mali molekuli, s druge strane, imaju prednost jer su oralno biodostupni, lakši za primenu i efikasniji u prodoru u tumore.

Istraživači su koristili napredne računarske alate kako bi identifikovali ključne interakcije između kontrolnih tačaka i monoklonskih antitela. Ova analiza je omogućila generisanje „farmakofornih“ mapa, koje pokazuju ključne karakteristike koje molekuli moraju imati da bi efikasno inhibirali kontrolne tačke. Koristeći ove mape, tim je izvršio virtuelni skrining milione komercijalnih malih molekula, tražeći one koji bi mogli imati slične interakcije sa kontrolnim tačkama kao monoklonska antitela.

Istraživači su identifikovali nekoliko obećavajućih kandidata, uključujući molekul MG-T-19, koji inhibira TIM-3, receptor kontrolne tačke prisutan na imunim ćelijama. Blokiranjem TIM-3, koji se nalazi na različitim vrstama imunih ćelija, potencijalno se može povećati imuni odgovor protiv tumora. Drugi molekul, MG-V-53, identifikovan je kao inhibitor VISTA, još jedne inhibitorne kontrolne tačke koja pomaže tumoru da izbegne imunološki odgovor.

Testiranje na miševima pokazalo da su ovi mali molekuli smanjivali zapreminu tumora, što ukazuje na njihov potencijal u terapiji raka.

S obzirom na obećavajuće rezultate, buduće studije će se fokusirati na optimizaciju identifikovanih molekula kako bi se poboljšala njihova efikasnost i sigurnost za kliničku primenu. Takođe, istraživači planiraju da prouče sinergijske efekte u kombinaciji sa drugim terapijama i prošire skrining na dodatne imunološke ciljeve.

Ova studija predstavlja značajan korak napred u razvoju malih molekula koje mogu poboljšati lečenje raka i proširiti terapijske opcije za pacijente. U budućnosti, ovakav pristup može postaviti temelje za nove terapije koje će biti lakše primenljive, bolje podnošljive i efikasnije u napadu na rak.