Redovna fizička aktivnost može ponuditi veliku snagu podmlađivanja, pomažući ljudima da zadrže snagu dok stare dok se bore protiv bolesti i povreda. Kao što sve veći broj istraživanja sugeriše, ovo uključuje vrednu zaštitu u celom našem telu – uključujući i naš mozak.
Prema novoj studiji istraživača sa Univerziteta Kvinslend u Australiji, vežbanje može da uspori ili čak spreči pad kognitivnih sposobnosti kod miševa, sa „dubokim i selektivnim efektom“ na određene tipove moždanih ćelija.
Pored demonstracije tako intrigantnog fenomena kod sisara, nova studija takođe baca svetlo na to kako se ovaj efekat pokreće u mozgu fizički aktivnih miševa.
Studije su predložile slične prednosti za ljude, ali mnogi mehanizmi koji pokreću efekte ostaju slabo shvaćeni, napominju autori nove studije. Ovakva istraživanja mogu dati dragocene uvide o tome kako tačno vežba jača mozak.
Istraživači su ispitivali efekte vežbanja i starenja na ekspresiju gena u specifičnim tipovima ćelija unutar hipokampusa, složene strukture mozga uključene u učenje i pamćenje.
Grupe mladih i starih miševa starosti od 3 ili 18 meseci su se bavile sedentarnim ili aktivnim načinom života, pri čemu su drugi vežbali preko točka za trčanje. Starenje je uticalo na sve tipove moždanih ćelija, ali činilo se da utiče na neke više od drugih, objašnjava koautorka studije Jana Vuković.
„Otkrili smo da starenje značajno menja ekspresiju gena svih tipova ćelija u mozgu, ali je najviše uticalo na mikrogliju, imune ćelije centralnog nervnog sistema koje podržavaju funkciju mozga“, kaže Vuković, neuroimunolog sa Univerziteta u Beogradu. Biomedicinske nauke Kvinslenda i Institut za mozak Kvinslenda.
Te promene, međutim, nisu uklesane. Kada su stariji miševi vežbali, pokazalo je istraživanje, njihova mikroglija je više ličila na mikroglije mlađih miševa.
„Naše istraživanje je pokazalo da je vežba, u obliku trčanja za miševe, vratila profil gena stare mikroglije na obrasce koji se vide u mlađim verzijama mikroglijalnih ćelija“, kaže Vuković.
Dok je starenje u određenoj meri uticalo na druge tipove moždanih ćelija, vežbanje je izazvalo uži efekat protiv njih, primećuje glavni autor Solal Šoke sa Instituta za molekularnu bionauku Univerziteta Kvinslenda.
„Mikroglije su bile jedina vrsta moždanih ćelija koja je pokazala značajan preokret u promenama izazvanim starenjem“, kaže Šoke.
Uz različite promene u moždanim ćelijama izazvanim starenjem, stariji miševi su takođe imali viši nivo T ćelija u hipokampusu, pokazalo je istraživanje.
T ćelije su bela krvna zrnca sa velikim odgovornostima za ciljanje stranih uljeza, ali istraživači nisu sasvim sigurni zašto su bile rasprostranjenije u mozgovima starijih miševa.
Bez obzira na to, fizička aktivnost je bila povezana sa smanjenjem ovog porasta T ćelija povezanih sa starenjem, nagoveštavajući još jedan mogući način vežbanja da se suprotstavi efektima starenja.
„Omogućavanje pristupa miševima točku za trčanje sprečilo je ili smanjilo prisustvo T ćelija u hipokampusu, delu mozga koji je uključen u pamćenje i učenje, tokom starenja“, kaže Vuković. „Ovo pokazuje da vežba smanjuje proces povezan sa starenjem kod miševa.“
Dok studija na mišu može samo nagovestiti potencijalne koristi za ljude, ovo i dalje pruža važnu uslugu, dodaje Vuković. Buduća istraživanja mogu se oslanjati na ovakva otkrića kako bi otkrila nove uvide o našem mozgu, od kojih bi nam neki mogli jednog dana pomoći da izbegnemo starost još malo duže.
„Naši nalazi kod miševa pružaju platformu za istraživanje ljudskog mozga i starenja“, kaže ona. „Dalja istraživanja bi na kraju mogla razviti terapeutske načine za ciljanje specifičnih tipova ćelija u borbi protiv starenja mozga.“
Studija je objavljena u Aging Cell.
