Da biste spasili gusenice, ugasite svetlo na tremu.
Umereni nivoi veštačkog svetla noću — poput uređaja koji osvetljavaju vaše dvorište — donose više predatora gusenica i smanjuju šansu da ove larve lepidoptera odrastu i postanu moljci i služe kao hrana za veći plen.
Ovo novo Kornelovo istraživanje objavljeno je 8. marta u Proceedings of the Roial Societi B: Biological Sciences.
Naučnici iz Kornela postavili su više od 550 modela gusenica od meke gline – realističnih replika – u šumskom okruženju kako bi utvrdili kako su makete napali i lovili grabežljivci, u poređenju sa kontrolnom grupom.
„Izmerili smo stope grabežljivaca na glinenim gusenicama—koje izgledaju kao prava stvar“, rekao je nedavni diplomac Kornela Džon Dajč, koji je sproveo istraživanje kao svoju dodiplomsku tezu u skoro mračnoj eksperimentalnoj šumi Habard Bruk, u Belim planinama Nev Hampshire. „Predatori su ostavili tragove na glini. Stope grabežljivaca na glinenim gusenicama i brojnost predatora artropoda bili su značajno veći na veštačkom osvetljenju tokom noćnog tretmana. Ovo ukazuje na povećanje pritiska mortaliteta na gusenice.“
Deitsch i Sara Kaiser, istraživački ekolog i direktor Ornitološkog programa Hubbard Brook Field u ornitološkoj laboratoriji Cornell, koautori su istraživanja, „Veštačko svetlo noću povećava pritisak odozgo na dole na gusenice: eksperimentalni dokazi iz svetlo-naivne šume .“
Modeli gusenica, napravljeni od zelene ekstrudirane gline da bi oponašali boju i veličinu gusenica Noctuidae (sovine moljce) i Notodontidae (istaknuti moljci), obično se nalaze u eksperimentalnoj šumi Habard Bruk. Meka glina lako omogućava otiske tako da naučnici mogu da utvrde da li su predatori — poput zglavkara, insekata ili ptica — sleteli na model ili pokušali da ugrizu.
Dok su efekti veštačkog svetla noću često proučavani na odrasle insekte (kao što su moljci), larve (gusenice) su bile malo istraživane.
Od 552 glinene gusenice postavljene i zalepljene za listove kako bi izgledale autentično, pronađen je 521 model, a 249 (47,8%) je pokazalo tragove grabežljivaca od zglavkara tokom letnje noćne studije.
Dalje, istraživanje je otkrilo da su stope grabljivosti gusenica bile 27% veće na eksperimentalnim parcelama — u poređenju sa kontrolnim oblastima u istoj šumi — koje su imale 10 do 15 luksa (oko osvetljenosti uličnog svetla), što je merenje osvetljenja za LED osvetljenje.
S obzirom na globalnu sveprisutnost veštačkog svetla noću, povećana opasnost za gusenice je još jedan ekološki problem za lepidoptera, pored gubitka staništa, poljoprivredno-hemijskih zagađivača, invazivnih vrsta i klimatskih promena, navodi list.
Gusenice su najugroženije u tom stadijumu larve. „Oni jedu lišće i rastu da bi sazreli do sledeće faze“, rekao je Kajzer, objašnjavajući da se gusenice u stvarnom životu mogu kretati po lišću kako bi izbegle otkrivanje, ali naučnici su nastojali da razumeju grabljivce kada su larve osvetljene.
„Kada upalite svetlo na tremu, odjednom vidite gomilu insekata ispred vrata“, rekao je Kajzer. „Ali kada privučete te člankonošce predatore dodavanjem svetlosti, kakav je onda uticaj na razvoj larvi? Pritisak odozgo nadole – mogućnost da vas nešto pojede.“
