Mikroplastika, posebno mikrovlakna, predstavlja ozbiljan ekološki problem, a njeno prisustvo u vodi utiče na životnu sredinu i zdravlje ljudi. Mikrovlakna iz tekstila su jedan od glavnih izvora ovog zagađenja, a oslobađaju se tokom pranja odeće. Ova mikrovlakna zatim ulaze u otpadne vode, gde se samo delimično uklanjaju u postrojenjima za prečišćavanje. Ispuštanjem tretirane vode u prirodne vodene tokove, mikrovlakna dospevaju u reke, jezera i okeane.
Autor ističe da postoje neki načini da se smanji oslobađanje mikrovlakana tokom pranja odeće. Neki proizvodi, poput kesa za veš ili filtera u mašinama za pranje veša, mogu pomoći u sakupljanju mikrovlakana pre nego što dospeju u otpadne vode. Ovi filteri se postavljaju u mašinu za pranje i zadržavaju mikrovlakna, sprečavajući ih da dospeju u životnu sredinu.
Takođe se ističe da su postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda efikasna u uklanjanju mikrovlakana, ali da i dalje ispuštaju veliku količinu ovih čestica, s obzirom na masovnost pojave mikrovlakana u otpadnoj vodi. Autor predlaže i ugradnju filtera u mašine za pranje veša kao jedno od efikasnih rešenja.
Zaključak je da je smanjenje oslobađanja mikrovlakana iz odeće tokom pranja ključno za suzbijanje ovog oblika zagađenja. Uvođenje filtera u mašine za pranje veša predstavlja jedan od koraka ka rešavanju ovog problema, dok istraživanje novih materijala i tehnologija u tekstilnoj industriji može dugoročno doprineti smanjenju mikrovlakana.