Skepticizam potrošača u pogledu ukusa zelenila u vertikalnom uzgoju je široko rasprostranjen. Ali prvi naučni test ukusa sa Univerziteta u Kopenhagenu i biljne hrane i istraživanja, Novi Zeland, pokazuje da ispitanici ocenjuju zelenilo koje se uzgaja vertikalno i bez zemlje jednako dobro kao i organsko.
Blago. Bledo. Veštački. Ovo su samo neke od predrasuda koje danski potrošači imaju o vertikalno uzgajanom povrću. Ali biljke koje se uzgajaju u zatvorenom prostoru, složene i bez zemlje, imaju potencijal da povećaju sigurnost hrane, obezbede više prostora za prirodu i obezbede pristup lisnatom zelenilu i bilju tokom cele godine sa kratkim transportom do potrošača.
U prvoj studiji te vrste, istraživači sa Odeljenja za nauku o hrani istražili su da li su predrasude potrošača istinite. U studiji, istraživači su zamolili 190 učesnika da zaslepe ukus i ocene rukolu (rukolu), bebi spanać, izdanke graška, bosiljak i peršun, koji su svi uzgajani organski i uporede ih sa istim povrćem uzgajanim putem vertikalne poljoprivrede.
Rezultati studije pokazuju da ispitanici vole proizvode uzgajane na vertikalnoj farmi skoro isto koliko i organske proizvode uzgojene u zemlji. Nalazi su objavljeni u časopisu: Kvalitet i preferencija hrane.
„Što se tiče ukusa, svakako nemamo razloga da budemo skeptični. Zaista, učesnici smatraju da su vertikalno uzgajane biljke jednako dobrog ukusa kao i one koje smatramo najboljima – naime one organske“, kaže vanredni profesor Michael Bom Frøst, jedan istraživača koji stoje iza studije.
Sve u svemu, organsko zelenilo je za dlaku nadmašilo vertikalno uzgajano u studiji, ali su ocene učesnika veoma blizu. Na primer, bila je apsolutna mrtva vrućina kada su učesnici morali da ocene raketu na skali od 1 do 9, sa 9 najboljim ukusom. Ovde su obe salate od rukola dobile ocenu 6,6.
Takođe, dve vrste bebi spanaća i bosiljka su ocenjene tako blisko da nije bilo prave razlike između njih. Izbojci graška su testirani dva puta, pri čemu je svaka vrsta dobila pobedu. Jedini jasni pobednik za učesnike bio je organski uzgojen peršun.
Kao takva, studija razotkriva neke od predrasuda koje su prethodne studije pokazale u vezi sa stavovima potrošača o vertikalno uzgajanom povrću. Iako su potrošači generalno pozitivni u pogledu tehnologije, oni takođe imaju vrlo mala očekivanja od povrća koje se uzgaja na ovaj način.
Na primer, oni odbacuju mogućnost da vertikalno uzgajano lisnato povrće i bilje imaju dobar ukus kao i organski. Takođe ne misle da su prirodni i zdravi. A prema Michaelu Bom Frøstu, ovo je vrlo prirodna predrasuda.
„To je primer koncepta neofobije, psihološke osobine koju svi imamo u različitom stepenu. To znači da neki potrošači nisu toliko srećni što pokušavaju nove stvari. Ovo može biti velika prepreka za nove tehnologije i važno je da se pozabavimo kroz informisanje i edukaciju potrošača“, kaže on.
„Ova studija jasno pokazuje da se predrasude potrošača o vertikalno uzgajanim proizvodima razotkrivaju čim ih probaju.
Prema rečima glavnog autora studije, Sare Jeger, novi rezultat otvara put da vertikalna kultivacija postane rasprostranjenija nego danas. Način uzgoja nudi brojne prednosti.
„Ljudi su kroz istoriju izmišljali tehnologije kako bi hranu stavljali na sto. Vertikalne farme se uzgajaju u potpuno kontrolisanim uslovima, što znači da postoji ogromna sigurnost hrane u odnosu na postizanje istog prinosa iz godine u godinu“, kaže istraživač.
„Najnovija procena ciljeva održivog razvoja UN-a pokazuje da moramo i da ubrzamo i promenimo putanju razvoja. Bezbednost hrane, klimatske akcije i zaštita biodiverziteta idu u pogrešnom pravcu. Naš sistem ishrane je od izuzetnog značaja za postizanje održivog razvoja. Golovi“, kaže ona.
Jedna od velikih prednosti vertikalne kultivacije je velika ušteda prostora, jer se može i rasti u naslagama i žeti češće nego uzgajanjem na otvorenom. Ovo bi omogućilo da se više poljoprivrednog zemljišta ponovo zauzme. Štaviše, objekti za uzgoj se mogu graditi u blizini velikih gradova, što omogućava mnogo kraće putovanje od proizvođača do potrošača. Međutim, to je oblik uzgoja sa visokim investicionim troškovima. Kao takve, globalna neizvesnost i inflacija onemogućavaju prilike.
„Trideset procenata naše zemljišne mase u EU je postavljeno da bude zaštićena priroda. Dakle, nekako moramo da koncentrišemo proizvodnju hrane na manje prostora. Ovde bi povećanje vertikalne kultivacije moglo biti odgovor“, zaključuje Michael Bom Frøst .
Istraživači su podelili učesnike u dve grupe, koje su ocenile ukus povrća na skali od 1 do 9, gde je 1 bilo „izuzetno ne volim“, a 9 „izuzetno se sviđa“.
