Nedoumna droga ili pametna snaga? Debata o pameti T. Reka se nastavlja, sa nedavnim radom koji se naginje originalnoj teoriji da ovi strašni giganti nisu bili toliko bistri.
Kontroverzna studija iz 2023. sugeriše da bi jedan od najozloglašenijih dinosaurusa na svetu, Tiranozaurus reks, mogao da bude pametan kao moderni majmuni, što je izazvalo mnogo skepticizma kod drugih istraživača koji su sada izneli svoje račune na sto.
„Mogućnost da je T. reks možda bio inteligentan kao pavijan je fascinantna i zastrašujuća, sa potencijalom da ponovo otkrije naš pogled na prošlost“, objasnio je paleontolog sa Univerziteta Sautempton Daren Nejš kada su novi rezultati objavljeni u aprilu.
„Ali naša studija pokazuje kako su svi podaci koje imamo protiv ove ideje.“
Predvođeni zoologom Kaijem Kasparom sa Univerziteta Hajnrih Hajne u Nemačkoj, istraživači su otkrili da su merenja veličine mozga u studiji iz 2023. godine bila netačna, što je povećalo procene o broju neurona koje su praistorijski gmizavci mogli da stanu u svoje noge, posebno u prednji mozak.
Ovo precenjivanje je prvenstveno posledica originalnog rada u kojem se pretpostavlja da T. reksov mozak ispunjava većinu endokranijalnog prostora, što nije tačno kod većine dinosaurusa, objasnio je Nejš u postu na blogu.
Štaviše, Kaspar i njegove kolege tvrde da se broj neurona ne prati pouzdano sa inteligencijom. Uzmimo, na primer, ptice – dugo se pretpostavljalo da njihove male veličine glave znače da imaju manje neurona i da stoga nisu mnogo pametne.
Ali od tada smo naučili da ptice poput vrana mogu nadmašiti primate u određenim kognitivnim zadacima uprkos manjim glavama, što dovodi do zaključka da faktori osim veličine mozga, kao što su obrasci povezivanja, igraju veću ulogu u određivanju inteligencije.
„Mi tvrdimo da nije dobra praksa predviđati inteligenciju kod izumrlih vrsta kada je broj neurona rekonstruisan iz endokasta sve što treba da nastavimo“, rekao je Kasper.
Umesto toga, potrebni su višestruki dokazi, od anatomije do naznaka o ponašanju i više poređenja sa savremenim životinjama da bi se napravile tačnije procene o praistorijskim inteligencijama.
„Potrebno je značajno poboljšano razumevanje odnosa između broja neurona i drugih bioloških varijabli, posebno kognitivnih performansi, kod postojećih životinja“, pre nego što se mogu desiti preciznija predviđanja, piše tim u svom radu.
Pa gde to ostavlja T. reksa?
Nedavni tragovi ponašanja sugerišu da su zloglasni praistorijski gmizavci možda iznenađujuće bili društveni, lovili u čoporima, ali to nije dovoljno da bi se sugerisalo inteligenciju na nivou primata.
„Bili su više kao pametni džinovski krokodili, i to je jednako fascinantno“, rekao je Nejš.
