Novo istraživanje je otkrilo da Venera, koja se često smatra Zemljinim negostoljubivim blizankom, možda deli iznenađujuću geološku istoriju sa našom planetom.
Naučnici su otkrili da su ogromne venerine visoravni, poznate kao tesere, možda nastale kroz procese slične onima koji su stvorili najranije kontinente Zemlje pre milijardi godina.
Međunarodna studija, koju vodi vanredni profesor Fabio Kapitanio sa Monash univerzitetske škole za zemlju, atmosferu i životnu sredinu, u saradnji sa NASA-om, objavljena je u časopisu Nature Geoscience.
„Studija dovodi u pitanje naše razumevanje kako planete evoluiraju“, rekao je vanredni profesor Kapitanio.
„Nismo očekivali da će Venera, sa temperaturom površine od 460°C i nedostatkom tektonike ploča, imati tako složene geološke karakteristike.“
Koristeći kompjuterske simulacije visokih performansi i podatke iz svemirske letelice Magellan, istraživači su modelirali formiranje Ištar Tere, najveće visoravni Venere.
Rezultati sugerišu da su Ištar Tera i druge tesere mogle da se uzdignu iz vruće unutrašnjosti planete kroz proces sličan formiranju Zemljinih kratona – drevnih jezgara naših kontinenata.
„Ovo otkriće pruža fascinantnu novu perspektivu na Veneru i njene potencijalne veze sa ranom Zemljom“, rekao je vanredni profesor Kapitanio.
„Osobine koje smo pronašli na Veneri su zapanjujuće slične ranim kontinentima Zemlje, što sugeriše da je dinamika Venerine prošlosti možda bila sličnija Zemljinoj nego što se ranije mislilo.
Razumevanje kako su ovi „kontinenti“ formirani na Veneri moglo bi da rasvetli evoluciju stenovitih planeta, uključujući i našu.
Zemljini kratoni drže ključne tragove o nastanku topografije, atmosfere, pa čak i života.
„Proučavajući slične karakteristike na Veneri, nadamo se da ćemo otkriti tajne rane istorije Zemlje“, rekao je vanredni profesor Kapitanio.
„Naše istraživanje je utrlo put budućim misijama na Veneru, kao što su DAVINCI, VERITAS i EnVision.
„Ove misije će pružiti dalji uvid u Geološku istoriju Venere i njenu vezu sa Zemljom.“
