Veliki komunikacioni satelit Intelsat 33e razbio se u orbiti, izazivajući probleme za korisnike u Evropi, Centralnoj Africi, Bliskom Istoku, Aziji i Australiji, dok dodatno doprinosi rastućem roju svemirskog smeća koji preti bezbednosti drugih objekata u orbiti.
Satelit, koji je obezbeđivao širokopojasnu komunikaciju iz geostacionarne orbite na visini od oko 35.000 kilometara, izgubio je kontakt 20. oktobra. Nedugo zatim, američke svemirske snage potvrdile su da se satelit raspao na najmanje 20 delova. Iako još nije jasno šta je uzrokovalo ovaj incident, Intelsat je u prošlosti imao probleme sa satelitima sličnog tipa, uključujući gubitak struje i poremećaje u funkcionalnosti.
Ova situacija ponovo ukazuje na sve veći problem svemirskog smeća. Prema Evropskoj svemirskoj agenciji, u orbiti se trenutno nalazi više od 40.000 komada krhotina većih od 10 cm, kao i više od 130 miliona manjih delova. Ova krhotina predstavlja ozbiljnu pretnju za operativne satelite i svemirske misije, a praćenje takvih objekata je izazov zbog njihove veličine i brzine.
Raspad Intelsata 33e nije jedini incident u poslednje vreme. U junu i julu došlo je do nekoliko sličnih raspada, koji su dodatno otežali situaciju u orbitu. Stručnjaci upozoravaju da je važno kontinuirano pratiti stanje u svemiru kako bi se mogle preduzeti odgovarajuće mere zaštite.
U svetlu ovih događaja, postavlja se pitanje ko snosi odgovornost za svemirski otpad. Prema međunarodnim pravilima, država koja je lansirala objekat je odgovorna, ali u praksi se često suočavaju sa nedostatkom odgovornosti. Prvi kazneni postupak zbog svemirskog otpada pokrenut je od strane Federalne komisije za komunikacije SAD 2023. godine, ali ostaje nejasno da li će biti sličnih mera u slučaju Intelsata 33e.
Kako se ljudska aktivnost u svemiru povećava, upravljanje orbitalnim otpadom postaje sve hitnije. Eksperti predlažu poboljšanje tehnologije praćenja i namerno smanjenje količine otpada kako bi se osigurala bezbednost u orbiti. S obzirom na to da veći svemirski objekti mogu proizvesti više krhotina u slučaju raspada, planiranje za kontrolisano deorbitovanje objekata kao što je Međunarodna svemirska stanica postaje prioritet.
Iako se čini da je situacija u orbiti zabrinjavajuća, inicijative za smanjenje svemirskog smeća i unapređenje praćenja obećavaju bolju budućnost za svemirske misije i zaštitu naših komunikacija.