Najnovija slika sa svemirskog teleskopa Džejms Veb prikazuje deo gustog centra naše galaksije sa neviđenim detaljima, uključujući nikada ranije viđene karakteristike koje astronomi tek treba da objasne. Region za formiranje zvezda, nazvan Strelac C (Sgr C), udaljen je oko 300 svetlosnih godina od centralne supermasivne crne rupe Mlečnog puta, Strelca A*.
„Nikada nije bilo infracrvenih podataka o ovom regionu sa nivoom rezolucije i osetljivosti koje dobijamo sa Vebom, tako da ovde prvi put vidimo mnogo karakteristika“, rekao je glavni istraživač tima za posmatranje, Semjuel Krou, student na osnovnim studijama. Univerzitet Virdžinije u Šarlotsvilu. „Veb otkriva neverovatnu količinu detalja, omogućavajući nam da proučavamo formiranje zvezda u ovakvom okruženju na način koji ranije nije bio moguć.
„Galaktički centar je najekstremnije okruženje u našoj galaksiji Mlečni put, gde se aktuelne teorije o formiranju zvezda mogu staviti na najrigorozniji test“, dodao je profesor Džonatan Tan, jedan od Krouovih savetnika na Univerzitetu u Virdžiniji.
Usred procenjenih 500.000 zvezda na slici je skup protozvezda — zvezda koje se još uvek formiraju i dobijaju na masi — koje proizvode izlive koji sijaju kao lomača usred infracrvenog tamnog oblaka. U srcu ovog mladog jata je ranije poznata, masivna protozvezda koja je preko 30 puta veća od mase našeg Sunca.
Oblak iz kojeg protozvezde izlaze je toliko gust da svetlost zvezda iza njega ne može da dopre do Veba, zbog čega izgleda manje gužve kada je to jedno od najgušće zbijenih oblasti na slici. Manji infracrveno-tamni oblaci prošaraju sliku, izgledajući kao rupe u zvezdanom polju. Tu se formiraju buduće zvezde.
Vebov instrument NIRCam (Near-Infrared Camera) takođe je snimio veliku emisiju jonizovanog vodonika koji okružuje donju stranu tamnog oblaka, prikazanu cijan bojom na slici. Tipično, kaže Krou, ovo je rezultat energetskih fotona koje emituju mlade masivne zvezde, ali ogroman obim regiona koji je pokazao Veb je nešto iznenađenje koje treba dalje istražiti. Još jedna karakteristika regiona koju Krou planira dalje da ispita jesu igličaste strukture u jonizovanom vodoniku, koje izgledaju haotično orijentisane u mnogim pravcima.
„Galaktički centar je prepuno, burno mesto. Postoje turbulentni, magnetizovani oblaci gasa koji formiraju zvezde, koji potom svojim vetrovima, mlaznjacima i radijacijom utiču na okolni gas“, rekao je Ruben Fedriani, koistraživač. projekat na Instituto Astrofisica de Andalucia u Španiji. „Veb nam je pružio gomilu podataka o ovom ekstremnom okruženju, a mi tek počinjemo da kopamo po njemu.
Oko 25.000 svetlosnih godina od Zemlje, galaktički centar je dovoljno blizu da proučava pojedinačne zvezde pomoću Veb teleskopa, omogućavajući astronomima da prikupe informacije bez presedana o tome kako nastaju zvezde i kako ovaj proces može zavisiti od kosmičkog okruženja, posebno u poređenju sa drugim regionima galaksiju. Na primer, da li se masivnije zvezde formiraju u centru Mlečnog puta, za razliku od ivica njegovih spiralnih krakova?
„Vebova slika je zapanjujuća, a nauka koju ćemo dobiti od nje je još bolja“, rekao je Krou. „Masivne zvezde su fabrike koje proizvode teške elemente u svojim nuklearnim jezgrima, tako da je njihovo bolje razumevanje kao učenje o poreklu većeg dela univerzuma.“