Tim sa Univerziteta Njukasl i Univerziteta Nortumbrija u Velikoj Britaniji otkrio je da se tanke niti nalik korenu koje proizvode mnoge gljive potencijalno mogu da se koriste kao biorazgradivi, nosivi materijali koji se takođe mogu popraviti.
U svojim testovima, istraživači su se fokusirali na gljivicu Ganoderma lucidum, proizvodeći kožu od granastih filamenata poznatih kao hife, koji se zajedno tkaju u strukturu koja se zove micelijum.
Uz malo više truda, krhke kože bi mogle poslužiti kao zamena za kožu, zadovoljavajući veganske, ekološke i modne ukuse, mada proces njenog stvaranja takođe treba da se ubrza i poveća pre nego što se može transformisati u jaknu sledeće sezone.
„Rezultati sugerišu da materijali micelijuma mogu da prežive u suvim i oligotrofnim sredinama, a samoizlečenje je moguće uz minimalnu intervenciju nakon dvodnevnog perioda oporavka“, pišu istraživači u svom objavljenom radu.
Materijali na bazi micelijuma već se koriste u raznim oblastima, od građevinarstva do tekstila. Međutim, proces koji se koristi za proizvodnju ovih materijala ima tendenciju da ubije hlamidospore – spore gljivica koje pomažu organizmu da se regeneriše.
Novi pristup koji je uključivao mešavinu micelija, klamidospora, ugljenih hidrata, proteina i drugih hranljivih materija u tečnosti podstakao je rast kože koja se mogla ukloniti i osušiti. Rezultati su trenutno previše tanki i delikatni da bi se mogli pretvoriti u odeću, međutim istraživači su uvereni da je moguće da bi buduće inovacije mogle da je pretvore u čvršću kožu, verovatno kombinovanjem slojeva ili plastifikacijom u glicerol.
Ono što je najvažnije, proizvodni proces nije ubio hlamidospore, koje su mogle da se ožive da izrastu sveže hife preko pukotina na koži.
Ispitivanja na materijalu su pokazala da je zaista u stanju da zameni rupe napravljene u njemu, ako je postavljen pod sličnim uslovima u kojima je rastao. Materijal je bio čvrst kao i ranije, iako se još uvek moglo videti gde su rupe bile.
„Sposobnost ovog regenerativnog micelijumskog materijala da leči mikro i makro defekte otvara interesantne buduće izglede za jedinstvene primene proizvoda u zamenama kožne robe kao što su nameštaj, automobilska sedišta i modna odeća“, pišu istraživači.
Tim je takođe radio sa gljivicom Pleurotus ostreatus, koja u sebi nema hlamidospore. Nije mogao da se samoizleči na isti način, pokazujući da su hlamidospore dale materijalu sposobnost da se regeneriše.
Dug je put ovde pre nego što budete nosili odeću napravljenu od gljivica. Na primer, procesi rasta i zarastanja traju nekoliko dana, na primer, nešto što bi se vremenom moglo ubrzati.
Međutim, ovo su zanimljiva vremena za ono što istraživači nazivaju projektovanim živim materijalima ili ELM: zbog živih ćelija u njima, one su u stanju da se prilagode svom okruženju i mogu se podesiti na razne načine.
„Inženjerski živi materijali sastavljeni u potpunosti od gljivičnih ćelija nude značajan potencijal zbog svojih funkcionalnih svojstava kao što su samosastavljanje, sensing i samoizlečenje“, pišu istraživači.