Oni koji rano ustaju možda imaju neandertalski DNK da zahvale za svoje jutarnje navike, sugeriše jedno rano istraživanje.
Analiza je otkrila da geni koje su preneli neandertalci i denisovci, dva drevna rođaka savremenih ljudi, mogu pomoći da neki od nas postanu jutarnji ljudi.
„Ovo nam je bilo zaista uzbudljivo, a nismo očekivali“, rekao je Toni Kapra sa Kalifornijskog univerziteta u San Francisku za New Scientist.
„Neandertalci i Denisovci su preneli DNK koji je povećao naše jutro, a to je zadržano u modernim ljudskim populacijama.“
Moguće je da su neandertalci i denisovci razvili te mutacije tako što su živeli u hladnijim, tamnijim sredinama duže od naših direktnih predaka, prema studiji.
Svaki živi čovek danas duguje ogromnu većinu svog DNK Homo sapiensu koji je donedavno živeo u Africi. Usput, naučnici misle da su neki od naših predaka pokupili genetski materijal od izumrlih grana čovečanstva, uključujući neandertalce i denisovce.
Većina tih varijacija je vremenom iskorijenjena. Ali naučnici smatraju da ljudi evropskog i azijskog porekla još uvek duguju oko 2 procenta svog genoma neandertalcima, a ljudi iz Papue Nove Gvineje mogu da prate oko 5 procenata svoje DNK do Denisovanaca, prema Nev Scientist-u.
Neandertalci i Denisovci napustili su Afriku pre stotina hiljada godina, mnogo ranije od naših direktnih predaka. Tako su imali mnogo više vremena da svoje gene prilagode hladnijim, mračnijim sredinama u zapadnoj i severnoj Evroaziji.
Naši preci su počeli da se suočavaju sa ovakvim vremenskim uslovima tek pre oko 50.000 do 60.000 godina, kada je došlo do velikog talasa migracija u Evropu. Dakle, imalo bi smisla da bi ove genetske mutacije neandertalaca i denisovaca dale prednost nekima od nas u hladnim evroazijskim zimskim mesecima.
Toni Kapra sa Kalifornijskog univerziteta u San Francisku i njegove kolege su krenuli da istraže da li su neke od ovih DNK varijacija mogle da nas nateraju da rano ustanemo i tako nam pomognu da maksimalno iskoristimo kratke evroazijske zimske dane.
Da bi procenili njegovu teoriju, Capra i njegove kolege uporedili su genome tri neandertalca i jednog denisovanca sa genomima stotina hiljada savremenih ljudi iz skladišta zvanog UK Biobank.
Pronašli su više od hiljadu mutacija koje dele savremeni ljudi i neandertalci ili denisovci, prema The Nev Iork Times-u. Nekoliko ih je ranije označeno kao uključeno u regulisanje ljudskog telesnog sata.
Gledajući rezultate upitnika ljudi u biobanki, naučnici su otkrili da su oni koji nose ove mutacije verovatnije sebe opisali kao ranoranioci, navodi The Times.
„To je zaista bio najuzbudljiviji trenutak studije, kada smo to videli“, rekao je Kapra za The Times.
Iako je studija obećavajuća, treba je uzeti sa rezervom, rekli su drugi naučnici.
Studije biobanke samo sugerišu vezu između gena i simptoma ili ponašanja. Naučnici obično zahtevaju više eksperimentalnog rada kako bi bili sigurni da postoji veza između gena i osobina.
Takođe smo na početku razumevanja kako naše telo reguliše naš metabolizam, tako da nije jasno da li nošenje određene mutacije znači da ćete biti jutarnja osoba, jer su mnogi drugi faktori obično u igri, Capra i njegove kolege rečeno je u studiji.
„Ovo je zanimljiva i dobro obavljena studija, ali veza između naše DNK i osobina može biti složena“, rekao je Džošua Ejki sa Univerziteta Prinston za Nev Scientist. „Mislim da su autori izneli ubedljiv argument da ga treba detaljnije proučiti.
Jedan od načina da se ovo prouči može biti da se u laboratoriji konstruišu ljudske ćelije sa mutacijama neandertalskog i denisovskog telesnog sata kako bi se videlo kako to utiče na njihovo ponašanje, rekao je Majkl Daneman, evolucioni genetičar sa Univerziteta u Tartuu u Estoniji, za The Times.
Studija, kako je rekao, predstavlja „korak napred“ koji ne samo da baca svetlo na živu ljudsku DNK, već bi nam mogla pomoći da bolje razumemo neandertalsku biologiju.
