Istraživači sa Instituta za rak Dana-Farber objavili su značajne rezultate iz kliničkog ispitivanja koje se bavi razvojem personalizovane vakcine protiv raka za pacijente sa karcinomom bubrega. Svi pacijenti koji su učestvovali u ispitivanju (njih devet) imali su uspešan imunološki odgovor na tretman, sa nestankom tumora nakon upotrebe personalizovane vakcine.
Vakcine su primenjene nakon operacije za uklanjanje tumora, a njihov cilj je bio da obuče imuni sistem da prepozna i uništi preostale tumorske ćelije. U trenutku kada su podaci prikupljeni (srednja vrednost od 34,7 meseci), svi pacijenti su ostali bez dokaza o raku. Ovi rezultati predstavljaju značajan napredak u oblasti imunoterapije i personalizovanih tretmana za rak, a detalji o ispitivanju objavljeni su u časopisu Nature.
Ko-glavni istraživač dr. Toni Choueiri, direktor Lank centra za genitourinarni karcinom na Dana-Farber, ističe da su ovi rezultati izuzetno uzbudljivi, s obzirom na to da su svi pacijenti sa rakom bubrega odgovorili na tretman. Tim je koristio tehnologiju vakcine NeovAKS, koju su razvili istraživači sa MIT-a i Harvarda, u saradnji sa kolegama sa Dana-Farber-a.
Standardni tretman za pacijente sa rakom bubrega u III ili IV stadijumu obuhvata operaciju za uklanjanje tumora, uz moguću dodatnu imunoterapiju, kao što je pembrolizumab (inhibitor imunološkog kontrolnog punkta). Iako pembrolizumab može smanjiti rizik od recidiva raka, oko dve trećine pacijenata i dalje razviju ponovnu pojavu bolesti. Personalizovana vakcina bi mogla da pruži dodatnu zaštitu od recidiva, usmeravajući imuni sistem da prepozna i eliminiše tumorske ćelije.
Personalizovane vakcine razvijene su tako da prepoznaju specifične neoantigene—molekule koje su specifične za tumor, a ne prisutne u zdravim ćelijama. Tim koristi algoritme za predviđanje koje neoantigene će verovatno izazvati imuni odgovor, a vakcina se potom prilagođava svakom pacijentu. Ovaj pristup omogućava preciznu i efikasnu imunoterapiju.
Pacijenti koji su primali vakcinu pokazali su brze i dugoročne imunološke odgovore, a T ćelije koje su se aktivirale usmerene su protiv tumorskih ćelija. Iako su neki pacijenti imali blage reakcije na mestu uboda i simptome slične gripu, nisu zabeleženi ozbiljniji neželjeni efekti.
Ova studija pruža nadu za razvoj efikasnijih tretmana za rak bubrega, posebno s obzirom na to da je rak bubrega bolest sa manje mutacija u poređenju sa drugim vrstama raka, kao što je melanom. Ovaj istraživački rad može postaviti temelje za buduće razvojne vakcine i u drugim vrstama raka.
Iako su rezultati pozitivni, istraživači naglašavaju da su potrebne veće studije kako bi se potvrdila efikasnost ovog pristupa i u drugim kliničkim uslovima. U toku je nova međunarodna randomizovana studija koja će primeniti sličnu vakcinu u kombinaciji sa imunoterapijom pembrolizumabom, a dr. Choueiri je kopredsednik naučnog savetodavnog odbora ove studije.
Ovi rezultati otvaraju nova vrata u personalizovanom lečenju raka, pružajući nove mogućnosti za bolesnike sa teško lečivim oblicima raka, kao što je rak bubrega.
