Uzorci minerala prikupljeni sa asteroida Riugu i dalje predstavljaju riznicu zanimljivih informacija za naučnike, a nova analiza otkriva mesto rođenja objekta.
Ispostavilo se da je Rjugu nastao prema spoljnim krajevima Sunčevog sistema, gde se obično formiraju komete.
Veliki tim istraživača na čelu sa timom sa Univerziteta Hokaido u Japanu pažljivo je pogledao minerale koji čine Riugu, koristeći instrumente uključujući skenirajući elektronski mikroskop i sekundarni jonski maseni spektrometar.
Posebno su ispitali nivoe izotopa kiseonika 16.
„Izotopski sastavi kiseonika primarnih minerala mogu potencijalno da obezbede važna ograničenja za njihovo poreklo“, pišu planetarni naučnik Univerziteta Hokaido Norijuki Kavasaki i njegove kolege u svom objavljenom radu.
Komete se formiraju dalje od Sunca nego asteroidi, a zbog hladnijih temperatura u tim udaljenim regionima zadržavaju značajnu količinu leda kao deo svog sastava. Za poređenje, asteroidi su gotovo u potpunosti napravljeni od stena.
Prisustvo karbonatnih minerala u uzorcima prašine iz Riugua, zajedno sa aminokiselinama, sugeriše da se asteroid formirao u uslovima niske temperature, vodenih uslova – dakle negde tamo gde led ne isparava lako, možda u regionima oko Urana i Neptuna.
To ipak nije sve: tim je takođe uspeo da identifikuje minerale poput spinela, olivina i perovskita koji se formiraju na višim temperaturama (iznad 1.000 stepeni Celzijusa ili 1.832 stepena Farenhajta).
Hipoteza je da je neki materijal iz unutrašnjeg Sunčevog sistema otputovao napolje od Sunca, na kraju se sudario sa Rjuguom i postao njegov deo.
Izotopi bakra i cinka u Riuguu blisko se poklapaju sa onima iz karbonskog meteorita Ivuna koji je otkriven pre mnogo godina u Tanzaniji, izveštavaju istraživači. Takođe postoje sličnosti sa sastavom komete 81p/Vild 2, što znači da se verovatno formirala na isti način, u mlazu materijala iz unutrašnjeg i spoljašnjeg Sunčevog sistema.
Sav ovaj detektivski rad pomaže naučnicima da ucrtaju geološku istoriju Rjugua i njegovo mesto u Univerzumu. Asteroid će verovatno biti star milijarde godina i sa sobom donosi tragove o najranijim godinama Sunčevog sistema.
Sve do ove tačke, naučnici su koristili meteorite poput Ivune, poznate kao karbonatni hondriti, da daju obrazovana nagađanja o asteroidima i kometama koje su pale na Zemlju tokom njene istorije. Međutim, sada imamo uzorke izvađene iz vakuuma svemira za proučavanje.
Naučnici su već utvrdili da Rjugu sadrži čestice drugih zvezda koje su eksplodirale pre nego što se Sunce formiralo. Asteroid će nam verovatno reći mnogo više u budućnosti, jer se nastavljaju studije o materijalu prikupljenom od njega.
„Zaključujemo da se region akrecije roditeljskih tela Riugu [i Ivuna tipa] razlikuje od onih za druge grupe karbonskih hondrita, uključujući jezero Tagish, i da bi mogao biti bliži regionu akrecije komete 81P/Vild2“, zaključuju istraživači.
