Pošto se Orion vratio na Zemlju, poslednji i najvažniji testovi misije Artemis I su završeni, ali ima još milja za putovanje i meseci prikupljanja podataka pre nego što NASA odredi datum lansiranja Artemis II.
Dok najnoviji najavljeni vremenski okvir za taj let nije ranije od maja 2024. – za samo 18 meseci – zvaničnici NASA-e nakon uspešnog sletanja u nedelju su stalno spominjali dvogodišnji preokret između Artemis I i II, što bi njegovo lansiranje približilo kraju 2024. .
„Mislim da nas je uvek brinulo šta smo naučili od [Artemisa I] i da li ima promena koje moramo da napravimo? Mislim da smo mnogo naučili“, rekao je Džim Fri, NASA-in pomoćnik administratora za Direkcija misije za razvoj istraživačkih sistema tokom konferencije za štampu posle sletanja u nedelju.
„Očigledno želimo da pokušamo da to uradimo brže“, rekao je Fri i istakao da Orion tim „uvek traži načine da stvari uradi brže. Pokušavamo da primenimo lekcije naučene iz obrade vozila Artemis I u Kenedija. Da li postoje stvari koje možemo da skratimo tamo? Optimizujemo? Dakle, to je sve naše naučene lekcije put napred.“
Kapsula Orion bez posade pljusnula je u nedelju u Tihi okean kako bi završila svoju misiju od 25 1/2 dana koja je lansirana iz svemirskog centra Kenedi 16. novembra.
Zvaničnici su rekli da je ostvareno više od 240 ciljeva misije. Oni su uključivali uspešno lansiranje na vrhu rakete Space Launch Sistem, manevre tokom lunarne orbite i krajnji povratak Oriona koji je predstavljao rekordni ponovni ulazak za svemirsku letelicu sa ljudskim rejtingom koja je dostigla 24.464 mph i stvarala temperature blizu 5.000 stepeni Farenhajta.
Direktorka svemirskog centra Džonson Vanesa Vajč rekla je da će deo tog procesa biti dodeljivanje posade za Artemis II, za koji je predviđeno da dovede četiri astronauta na orbitalni let bez sletanja na Mesec koji će trajati oko osam dana, i označiti prvu misiju ljudi u dubokom svemiru od kraj programa Apolo pre 50 godina.
„Znali smo da želimo da sačekamo da ova misija krene — uverite se da je uspela“, rekla je ona. „Još ima neke stvari koje treba da se nauči dok budemo vraćali svemirsku letelicu na Floridu… Ali naša namera je da ako sve bude u redu i da sve bude dobro, onda je naš plan da imenujemo posadu početkom 2023.
NASA-in astronaut Šenon Voker primetila je tokom direktnog prenosa sletanja da čekanje da se imenuje posada nije loša stvar ako bi bilo kakvo odlaganje pomerilo ciljni datum lansiranja.
„Kada dobijemo ovu kapsulu nazad, pogledaćemo je i moći ćemo da utvrdimo kada će Artemis II zaista moći da se lansira, a kada saznamo taj dan lansiranja, smislićemo pravo vreme za imenovanje posada zasnovana na toku obuke“, rekla je ona. „Ne želimo da posada samo vrti točkove ako će Artemis II biti daleko.
Astronaut Rendi Bresnik, koji je od 2018. godine bio u velikoj meri uključen u odluke o Orionu i Artemidi, rekao je da će obično proći dve godine od objavljivanja posade do lansiranja, „idealno da se posade dodeli tako da možemo da počnemo da pravimo njihova svemirska odela, da dobijemo uključili ih u obuku i pripremili ih da idu u toj dvogodišnjoj meri.“
Taj režim bi mogao značiti lansiranje gurnuto u 2025. godinu, ali bi moglo biti prostora da se taj vremenski okvir ubrza.
„Nadajmo se da ćemo ili ispuniti ili preći tu dvogodišnju granicu“, rekao je on. „Biće uzbudljivo videti da li možemo da se krećemo tako brzo da nastavimo zamah koji smo dobili od ovog leta… Radujemo se naredne dve godine u kojima ćemo to moći da iskoristimo i, kao mi kažemo, ‘operi, isperi, ponovi’.“
Dalje niz liniju, Artemis III je predviđen za ne ranije od 2025. godine, ali bi i to moglo da upadne u domino efekat između lansiranja. To je misija koja želi da vrati ljude, uključujući prvu ženu, na površinu Meseca.
Nakon toga NASA želi da pokrene jednu misiju godišnje sa konačnim ciljem izgradnje baze na Mesecu i slanja prvih ljudi na Mars do 2040.
Dok je probni let Artemis I prvobitno bio planiran za još 2016. kada je program najavljen, serija odlaganja proizvođača, COVID-19 i niz uragana su pomerali datum lansiranja, ali sa funkcionalnom raketom u dubokom svemiru i kapsule, pomoćni administrator NASA-e Bob Kabana kaže da će čak i dvogodišnje čekanje pre Artemisa II izgledati brzo.
„Nije tako daleko“, rekao je. „Puno će nam značiti kada dobijemo dodelu posade i vidimo ih na obuci – shvatimo to ljudsko lice u ovome.
Pre bilo čega od toga, direktorka KSC-a Dženet Petro rekla je da Orion kapsulu od Artemis I treba da se vrati na Floridu kamionom, sa očekivanim dolaskom u KSC-ov pogon za obradu višestrukih tereta do kraja decembra. Tamo će preostale opasne tečnosti biti uklonjene, a zatim će radovi nakon lansiranja početi u novoj godini.
„Timovi će otvoriti otvor Oriona, a onda kada to bude gotovo… trenutak istine. Ukloniće taj toplotni štit i započeti zaista detaljnu inspekciju i procenu kako je taj toplotni štit delovao tokom svog ponovnog ulaska i operacija oporavka“, rekla je ona.
Takođe, timovi će istovariti naučne terete iz leta, uključujući tri lutke koje su prikupljale podatke o stresu leta i nivou radijacije koji će pomoći u dizajnu svemirskog odela. Zatim će Orion krenuti u NASA-in istraživački centar Glen u Klivlendu na akustična i ekološka ispitivanja.
NASA-in Michelle Zahner, vođa planiranja misije Orion u Kancelariji za integraciju vozila, rekla je da će fokus „nekoliko meseci“ biti na prelivanju podataka Artemisa I da bi se „stvarno secirali i razumeli performanse vozila“ pre nego što bude potpisan završni rad za Artemis II Orion kapsula.
„Radili smo mnogo testiranja i analiza pre misije, ali ništa se zaista ne može porediti sa radom vozila u surovom svemirskom okruženju“, rekla je ona o kapsuli koja je preletela 1,4 miliona milja, kao i o postavljanju rekorda za svemirske letelice koje su ocenili ljudi za i najdalja udaljenost od Zemlje na 268.000 milja i najduži let u svemiru bez spajanja sa svemirskom stanicom. „Pogurali smo vozilo dalje nego što bismo verovatno uradili sa posadom. Ali kroz to smo mnogo naučili, naučili da je vozilo robusnije nego što smo mislili u mnogim oblastima.“
Hardver za Artemis II je već u izradi, a osnovna faza je skoro završena u NASA-inom objektu Michoud Assembli Faciliti u Nju Orleansu. Uskoro će biti povezan sa motornom sekcijom sa svoja četiri motora RS-25, od kojih su neki ranije leteli u misijama spejs šatlova, pre nego što će biti premešten u svemirski centar Kenedi 2023.
I kapsula Orion posade koju je napravio Lockheed Martin za Artemis II i servisni modul Evropske svemirske agencije su takođe već u KSC, iako će neki delovi iz kapsule Orion Artemisa I biti prebačeni u kapsulu Artemis II. Pošto će nositi posadu, mora da ima zeleno osvetljen sistem za održavanje života zajedno sa drugim funkcijama posade kao što su monitori.
Takođe, svi segmenti koji će činiti dva čvrsta raketna pojačivača koje je napravio Northrop Grumman spremni su u Juti i čekaju datum lansiranja kako bi mogli da putuju u KSC. U tom trenutku, delovi će biti sastavljeni u zgradi za montažu vozila.
I zupčanici nastavljaju da se okreću za hardver buduće misije Artemis, sa planovima koji su već promenjeni tako da će najkomplikovaniji deo osnovne faze — deo motora sa četiri RS-25 motora — biti sastavljen u KSC-ovom postrojenju za obradu svemirske stanice počevši od Artemis III. Taj deo je već stigao na Floridu prošlog vikenda.
Konačna montaža sekcije motora na ostatak faze jezgra će se obaviti u VAB High Bai 2 niz liniju.
To oslobađa prostor u Nju Orleansu kako bi se povećala brzina kojom Boeing može da izbaci osnovne faze za buduće misije, kao i da započne izgradnju sekcije Ekploration Upper Stage koja će se koristiti počevši od Artemisa IV. To je faza koja će imati 100.000 funti potiska u svemiru kroz četiri RL-10 motora, za razliku od jednog RL-10 koji se koristi na Artemis I, II i III.
Ova veća bina je sposobna da povuče značajan hardver na Mesec pored kapsule Orion, uključujući delove za planiranu mini lunarnu stanicu Gatevai.
„Na putu smo“, rekao je Cabana. „Na kraju ćemo dobiti ovu jednogodišnju kadencu gde to radimo na godišnjem nivou — ovo je naša budućnost.“
