Par biologa sa Univerziteta u Beogradu, u Srbiji, otkrio je da zmije kockice koriste različite tehnike kako bi zavarale predatore da poveruju da su umrle. Vukašin Bjelica i Ana Golubović u svom radu objavljenom u časopisu Biološka pisma opisuju kako su rukama uhvatili stotine zmija kako bi saznali više o njihovim sposobnostima pretvaranja smrti (DF) i šta su pritom naučili.
Prethodno istraživanje je otkrilo da mnoge životinje koriste DF kao način da aludiraju na predatore — pretvaranje da je mrtav može nagovoriti predatora da prestane sa agresivnim ponašanjem, omogućavajući plenu da pobegne. U slučaju zmija, DF ponekad može izazvati životinju koja ju je napala da prestane da napada i jednostavno ode. Zmije se često ubijaju, ali se ne jedu jer se na njih gleda kao na opasnost, a ne kao hranu.
Za ovu novu studiju, istraživači su odlučili da usredsrede svoju pažnju na zmije sa kockicama zbog njihove reputacije efikasnih DF stvorenja.
Kockice su neotrovne evroazijske zmije koje su takođe poznate kao vodene zmije. Obično narastu do nešto više od metra. Njihova boja varira i imaju tendenciju da žive blizu vode jer se hrane ribama, žabama, punoglavcima i žabama. Zmija je takođe poznata po tome što iz svoje kloake luči materijal neprijatnog mirisa kao sredstvo za odbijanje predatora. Da bi saznao više o njihovim DF sposobnostima, istraživački tim je izašao na teren u blizini Univerziteta u Beogradu i uhvatio njih 263.
Da bi saznali više o tome kako zmije reaguju kada su uhvaćene, istraživački par je koristio nekoliko tehnika, od kojih su sve uključivale napad na njih. Ponekad su zmije hvatane iza glave, a drugi put su hvatane na drugom delu tela. Nakon svakog hvatanja, zmija je držana uz zemlju ili u vazduhu i pažljivo je posmatrana 30 sekundi da vidi kako se ponaša.
Istraživači su otkrili da su zmije bile skloni da se oblažu, kada je to moguće, fekalnim iscedkom (znak smrti kod mnogih životinja) i/ili materijalom iz svojih kloaka. Nekoliko ih je takođe ispuštalo krv iz usta. Većina njih je takođe prestala da se kreće i mlohala bi.
Istraživači su takođe testirali odlučnost zmija tako što su položili nekoliko primeraka na njihova leđa i čekali da odgovore – najčešće bi čekali da se istraživač odmakne. Sve u svemu, otkrili su da su te zmije koje su koristile sve svoje DF alate, imale tendenciju da se izvode mrtve najmanje vremena, očigledno očekujući da će njihove tehnike prevariti svakog predatora koji ih je zgrabio.
