Studija Alison Eplton, Marka Kuniholma i Elizabet Vaskez na Odeljenju za epidemiologiju i biostatistiku Škole javnog zdravlja je prva koja je uspostavila vezu između fizičkog i seksualnog zlostavljanja i kardiovaskularnih bolesti među ženama koje žive sa HIV-om. Njihov rad je objavljen u časopisu AIDS.
Prema Appletonu, prethodne studije su otkrile da je istorija zlostavljanja povezana sa većim rizikom od kardiovaskularnih bolesti među ženama uopšte, a druge studije su utvrdile da žene koje žive sa HIV-om imaju veću vjerovatnoću da dožive zlostavljanje. Nijedna prethodna studija, međutim, nije ispitivala rizik od kardiovaskularnih bolesti povezan sa zloupotrebom kod žena koje žive sa HIV-om.
„Iako znamo da doživljavanje neželjenih događaja poput zlostavljanja može doprineti lošim zdravstvenim ishodima kasnije u životu, dodatne ranjivosti, kao što je pozitivan HIV status, mogu dodatno povećati rizik. Zato je važno da proučimo uticaj ovih neželjenih događaja na ugrožene populacije, a ne samo opšta populacija“, rekao je Eplton.
Istraživači su koristili više od 20 godina prospektivnih podataka o životnom toku iz Multicentrične kohortne studije o AIDS-u i Međuagencijske studije o HIV-u za žene da bi sagledali efekte zlostavljanja na rizik od kardiovaskularnih bolesti i uporedili rezultate za žene koje žive sa HIV-om sa ženama koje su HIV- negativan. Zatim su izračunali desetogodišnje ocene rizika za infarkt miokarda, koronarnu smrt i druge aterosklerotične događaje.
Ovo je dovelo do otkrića da seksualno zlostavljanje u detinjstvu ili odrasloj osobi povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti kod žena koje žive sa HIV-om.
Seksualno zlostavljanje odraslih bilo je povezano sa većim rizikom od zlostavljanja u detinjstvu. Nije utvrđeno da je fizičko zlostavljanje u detinjstvu povezano sa povećanjem rizika od kardiovaskularnih bolesti ni u jednoj studijskoj grupi, iako to može biti posledica ograničenja studije, a ne odraz prave povezanosti.
Studija je takođe identifikovala potencijalne biološke puteve koji povezuju iskustvo zlostavljanja sa razvojem hroničnih bolesti.
„Zlostavljanje može dovesti do zdravstvenih stanja i ponašanja kao što su depresija, pušenje i infekcija hepatitisom C“, rekao je Eplton. „Oni zauzvrat mogu dodatno opteretiti kardiovaskularni sistem i na kraju se mogu manifestovati kao kardiovaskularna bolest. Život sa HIV-om dodaje dodatne komplikacije, potencijalno stavljajući ove žene u još veći rizik od njihovih HIV negativnih vršnjaka.“
Appleton i njene kolege ističu važnost socijalne epidemiologije u identifikaciji grupa koje su u najvećem riziku od negativnih zdravstvenih ishoda.
„U medicini i zdravstvenim istraživanjima težimo da naglašavamo biološke faktore rizika u odnosu na društvene“, rekla je ona. „Ovaj rad pokazuje zašto moramo šire razmišljati o tome kako životna iskustva mogu pokrenuti biološke puteve do bolesti, posebno hronične bolesti.“
Utvrđivanje faktora rizika koji su najrelevantniji za ranjive populacije može dovesti do boljih kliničkih ishoda, ali samo ako su lekari svesni ovih faktora rizika i u skladu sa tim procenjuju pacijente. Eplton je primetio da se medicinski menadžment pacijenata koji žive sa HIV-om teži da se fokusira na trenutno zdravstveno ponašanje i faktore načina života, a ne na istoriju života. Rizici povezani sa ranijim izlaganjima retko se razmatraju.
„Ova studija sugeriše da upravljanje komorbiditetima pomoću sočiva za negu zasnovanu na traumi za žene koje žive sa HIV-om i žene sa visokim rizikom od dobijanja HIV-a može pomoći u prevenciji i smanjenju kardiovaskularnih bolesti“, objasnio je Eplton. „Kako se životni vek nastavlja da se poboljšava za ljude koji žive sa HIV-om, i kliničari i istraživači treba da razmotre istoriju zloupotrebe u kliničkim susretima i u proučavanju uzroka i progresije bolesti.“
