Tim psihijatara i bioinženjera na Univerzitetu Stenford otkrio je da veštačko ubrzavanje srčanog ritma miša dovodi do povećanja simptoma anksioznosti. U svojoj studiji, objavljenoj u časopisu Nature, grupa je pronašla način da ubrza otkucaje srca kod laboratorijskih miševa bez uticaja na druge delove njihovog tela i koristila je taj metod da sazna više o tome šta se dešava u mozgu kada se srce ubrza. Ioni Couderc i Anna Beieler sa Univerziteta Bordo, objavile su članak Nevs and Vievs u istom broju časopisa u kojem navode rad tima u Kaliforniji.
Prethodna istraživanja i anegdotski dokazi su pokazali da u uslovima straha ili anksioznosti, srce reaguje bržim kucanjem. Dugi niz godina medicinski naučnici su se pitali da li je obrnuto – da li je moguće da nešto drugo osim što mozak ubrzava otkucaje srca može dovesti do povećanja straha ili anksioznosti? Da bi saznali, istraživači su morali da pronađu način da ubrzaju rad srca bez uticaja na druge delove tela.
Lako je veštački ubrzati otkucaje srca; postoji mnogo lekova, kao što je kofein, koji utiču na rad srca. Ali oni takođe utiču na druge delove tela, kao što je mozak. Da bi saznali šta se dešava kada se srce ubrza bez bilo kakvih drugih neželjenih efekata, istraživači su potražili protein koji proizvode alge, nazvan ChRmine. Kada su izložene svetlosti, javlja se reakcija koja dozvoljava naelektrisanim česticama da prođu – bez svetlosti, takve čestice su blokirane.
Tim je primenio ChRmine na spoljašnji sloj srca kod živih miševa, a zatim zatvorio njihove grudi. Zatim su na miševe stavili prsluke sa ušivenim svetlima. Uključivanje svetla otvorilo je kapije, dozvoljavajući već prisutnim naelektrisanim česticama da se kreću u srce, što je rezultiralo povećanjem srčane frekvencije.
Istraživači su zatim stavili miševe u testnu kutiju za stres i otkrili da je ubrzanje njihovog otkucaja srca podstaklo miševe da se ponašaju onako kako se inače ponašaju kada su uznemireni ili uplašeni. Dalja testiranja su pokazala da kada su im otkucaji srca veštački ubrzani, delovi njihovog ostrvskog korteksa svetle, što je fizički znak anksioznosti. Blokiranje takve aktivnosti omogućilo je miševima da se opuste kada su ponovo podvrgnuti stres testu u kutiji.
