Čak i ako većina cijanobakterija cveta u kanadskim jezerima tokom najtoplijih perioda leta, čini se da temperatura vode ima mali ili nikakav uticaj na razvoj ovih potencijalno toksičnih bakterija poznatijih kao plavo-zelene alge. Detalji ovog otkrića koji je donio međunarodni istraživački tim uključujući naučnike sa Univerziteta Laval objavljeni su u časopisu Harmful Algae.
Istraživači iz osam zemalja, uključujući Silviju Bonilu, gostujuću profesoricu na Odseku za biologiju Univerziteta Laval i profesora na Universidad de la Republica u Urugvaju, i Dermota Antoniadesa, profesora na Odseku za geografiju Univerziteta Laval, došli su do ovog zaključka koristeći podatke iz jezera u4. Severna i Južna Amerika.
„Ova vodena tela su raspoređena duž gradijenta od 14.000 km sever-jug, od Ognjene zemlje u Argentini do ostrva Elsmer u Nunavutu. Nalaze se u oblastima sa klimom koja varira od ekvatorijalne do polarne“, objašnjava profesor Antoniades, koji je takođe istraživač u Centru za severne studije Univerziteta Laval.
Istraživači su ustanovili korelaciju između biomase cijanobakterija u ovim jezerima i različitih faktora životne sredine. Njihovi zaključci? „Ne postoji jasna povezanost između geografske širine ovih jezera, njihovog položaja duž klimatskog gradijenta i biomase cijanobakterija koje žive u njima. Temperatura sama po sebi ne utiče na biomasu plavo-zelenih algi“, kaže Dermot Antoniades.
Umesto toga, analize su otkrile da je glavni faktor koji objašnjava varijacije u biomasi cijanobakterija u Americi koncentracija fosfora u vodi jezera. „Obilje azota takođe ima uticaja, ali to je najočitije u jezerima dubine manje od 3 metra“, kaže istraživač.
„Na našim geografskim širinama, jedan od glavnih razloga zašto se cijanobakterija cveta leti je to što je to doba godine kada su unos hranljivih materija iz prirodnog oticanja, jezerskih sedimenata i ljudskih aktivnosti najveći“, objašnjava Antoniades. Koliko god da je vruće, ako nema fosfora i azota, neće biti cvetanja cijanobakterija. Nasuprot tome, oni mogu cvetati u veoma hladnim klimama.“
Profesor Antoniades i njegovi saradnici su zaista dokumentovali slučaj jezera u Rezolutu na ostrvu Kornvalis, jednom od najhladnijih naseljenih mesta na svetu, koje je u prošlosti doživelo cvetanje. „Otpadne vode sa aerodroma i vojne baze unosile su hranljive materije u ovo jezero“, objašnjava on.
Mnogo pažnje je posvećeno mogućim vezama između porasta temperature usled ljudskih aktivnosti i cvetanja cijanobakterija. Možda malo previše, kaže on.
„Ne poričemo da globalno zagrevanje postoji i da povišene temperature mogu da pogoršaju cvetanje kada su hranljivi sastojci u izobilju. Međutim, u nedostatku hranljivih materija, toplije temperature neće uticati na biomasu cijanobakterija. Da bismo rešili problem cvetanja, moramo se fokusirati na pravi ciljevi: obilje fosfora i azota u jezerskom okruženju“, zaključuje profesor Antoniades.
