Naučnici Globalnog konzorcijuma za kardiovaskularni rizik pod okriljem Odeljenja za kardiologiju Univerziteta za srce i vaskularni centar Medicinskog centra Hamburg-Ependorf (UKE) i Nemačkog centra za kardiovaskularna istraživanja (DZHK) dokazali su da pet klasičnih kardiovaskularnih rizika faktori — prekomerna težina, visok krvni pritisak, visok holesterol, pušenje i dijabetes melitus — direktno su povezani sa više od polovine svih kardiovaskularnih bolesti širom sveta. Visok krvni pritisak je najznačajniji faktor za nastanak srčanog i moždanog udara.
Rezultati studije objavljeni su 26. avgusta u New England Journal of Medicine i zasnovani su na podacima od 1,5 miliona osoba iz 34 zemlje.
Kardiovaskularne bolesti uzrokuju otprilike trećinu svih smrtnih slučajeva širom sveta. Često se tiho razvijaju decenijama. Često, a da se ne prepoznaju, vaskularni zidovi se menjaju, što dovodi do arterioskleroze, nakon koje može doći do koronarne bolesti srca, uključujući komplikacije kao što su srčani udar, akutna srčana smrt ili moždani udar.
„Naša studija jasno pokazuje da se više od polovine srčanih i moždanih udara može izbeći proverom i lečenjem klasičnih faktora rizika. Ovi rezultati su od najvećeg značaja za jačanje prevencije u ovoj oblasti. Istovremeno, oko 45% svih kardiovaskularnih slučajevi se ne mogu objasniti ovim faktorima rizika; oni bi trebalo da motivišu nas i akademske finansijere na dalje istraživačke napore“, kaže profesor doktor Stefan Blankenberg, medicinski direktor Univerzitetskog centra za srce i vaskularne bolesti UKE.
Globalni konzorcijum za kardiovaskularni rizik procenio je podatke na individualnom nivou od 1,5 miliona osoba koje su učestvovale u 112 kohortnih studija i potiču iz osam geografskih regiona Severne Amerike, Latinske Amerike, Zapadne Evrope, Istočne Evrope i Rusije, Severne Afrike i Bliskog istoka, Podsaharska Afrika, Azija i Australija. Cilj studije bio je da se bolje razume globalna distribucija, značaj pojedinačnih faktora rizika i njihovog uticaja na kardiovaskularne bolesti i ukupni mortalitet kako bi se izvele ciljane preventivne mere.
„U principu, pet klasičnih faktora rizika koje smo ispitali se mogu modifikovati, a samim tim i reagovati na preventivne mere. Do sada je udeo rizika koji se može sprečiti koji se pripisuje ovih pet faktora rizika još uvek predmet rasprave“, vodeći autor i vanredni profesor dr. Christina Magnussen, odeljenje za kardiologiju na Univerzitetskom centru za srce i vaskularne bolesti UKE, objašnjava.
Studija je pokazala razlike u osam globalnih regiona u pogledu učestalosti faktora rizika. Naučnici su primetili najviše stope prekomerne težine u Latinskoj Americi, a najviše vrednosti visokog krvnog pritiska i visokog holesterola u Evropi. Faktor rizika pušenje je posebno odlučujući u Latinskoj Americi i istočnoj Evropi, dijabetes melitus u severnoj Africi i na Bliskom istoku.
Svih pet faktora rizika zajedno (višak kilograma, visok krvni pritisak, visok holesterol, pušenje i dijabetes melitus) čine 57,2% kardiovaskularnog rizika kod žena i 52,6% kod muškaraca. Dakle, značajan deo kardiovaskularnog rizika ostaje neobjašnjiv. Za poređenje, pet faktora rizika samo čine oko 20% rizika od smrti (ukupni mortalitet).
Štaviše, studija takođe jasno pokazuje linearnu vezu između visokog krvnog pritiska i visokog holesterola i pojave kardiovaskularnih bolesti. Što su vrednosti veće, veća je verovatnoća pojave kardiovaskularnih bolesti. Ovaj rezultat važi za sve ispitivane regione u svetu. Naučnici su takođe identifikovali izuzetnu vezu između nivoa holesterola i ukupne smrtnosti: veoma nizak i visok nivo holesterola povećava ukupnu smrtnost.
Značaj svih faktora rizika opada sa godinama; na primer, visok krvni pritisak je štetniji za 40-godišnjaka nego za 80-godišnjaka. Indeks telesne mase (BMI) je jedini izuzetak i ostaje podjednako značajan u bilo kom uzrastu. „Ovo postavlja pitanje u kojoj meri ciljne vrednosti za lečenje kardiovaskularnih faktora rizika za većinu starijih treba da budu identične onima za srednji i stariji uzrast“, kaže profesor Blankenberg.
Studija pruža opsežan skup podataka za izbegavanje kardiovaskularnih bolesti ili smanjenje njihovih efekata na rizične osobe ili pacijente sa kardiovaskularnim oboljenjima, poboljšanjem njihovog načina života i snižavanjem krvnog pritiska ili holesterola.
„Visoki sistolni krvni pritisak čini najveći udeo kardiovaskularnog rizika. Trebalo bi da se posebno fokusiramo na terapiju pacijenata sa visokim krvnim pritiskom kako bismo izbegli kardiovaskularne bolesti što je više moguće“, kaže vanredni profesor dr Magnusen.
