Članak objavljen u časopisu Biomedicine & Pharmacotherapi pokazuje korisne efekte konzumiranja 500 miligrama (mg) propolisa dnevno za ljude koji žive sa HIV-om, virusom koji izaziva SIDU. Autori su otkrili da je grupa kojoj je davan propolis, za razliku od grupe koja je primala placebo, pokazala značajno smanjenje nivoa malondialdehida u plazmi, markera oksidativnog stresa. Ukupni antioksidativni kapacitet se neznatno povećao u istoj grupi, odražavajući direktnu borbu protiv slobodnih radikala.
„Iako ljudi koji žive sa HIV-om imaju odličan životni vek zahvaljujući postojećim terapijama, jedan od problema sa kojima se još uvek suočava je pitanje preranog starenja – između 10 i 20 godina u poređenju sa neinficiranom populacijom. sa ranim početkom dijabetesa, visokim krvnim pritiskom i neoplazijom“, rekla je biolog Karen Ingrid Taska, prva autorka članka. Studija je bila deo njenog postdoktorskog istraživanja na Institutu za biološke nauke Botucatu (IBB-UNESP) Univerziteta Sao Paulo u Brazilu.
Ovaj proces preranog starenja je posledica konstantne aktivacije imunog sistema i hronične upale. Prema Tasci, oksidativni stres „ide ruku pod ruku“ sa ova dva problema i stoga se mora kontrolisati.
„Oksidativni stres izazvan virusom i antiretrovirusnom terapijom ima veoma štetne efekte na ove pacijente“, objasnila je ona. „Neophodne su intervencije koje minimiziraju ove efekte kako bi se pokušalo smanjiti ovi patološki procesi i poboljšati kvalitet života i preživljavanja pacijenata. Među nekoliko prirodnih proizvoda dostupnih za ovu svrhu, propolis, koji je smola, ima ovaj potencijal, zahvaljujući priznata antioksidativna, antivirusna i antiinflamatorna svojstva.“
Profesor Jose Mauricio Sforcin, poslednji autor članka, proučavao je efekte propolisa skoro 30 godina na IBB-UNESP. „Istraživao sam imunomodulirajuću aktivnost propolisa kako bih povećao naše znanje o mehanizmima njegovog delovanja u ćelijama uključenim u imunitet. Urađeno je mnogo istraživanja o biološkim aktivnostima propolisa in vitro, u kultivisanim ćelijama, kao i in vivo, u eksperimentima koji uključuju životinjske modele, posebno miševe. Potrebno je više kliničkih ispitivanja da bi se otkrile potencijalne koristi za ljudsko zdravlje ove smole koju proizvode pčele“, rekao je Sforcin.
Uprkos dokazima o zdravstvenim prednostima, nikada ranije nisu sprovedena istraživanja o efektima propolisa na ljude koji žive sa HIV-om. „Postojali su in vitro nalazi koji pokazuju da bi neke komponente propolisa potencijalno mogle da inhibiraju replikaciju virusa i istraživanja ljudi sa hroničnim bolestima kao što je dijabetes, ali u vreme kada smo počeli, nije bilo ničega u literaturi o efektima propolisa za ovu specifičnu grupe, i shvatili smo da je naše istraživanje hitno potrebno“, rekao je Tasca.
U ranijem radu, takođe objavljenom u Biomedicini i farmakoterapiji, istraživači su već pokazali da propolis smanjuje oksidativni stres i ublažava inflamatorne parametre kod HIV pacijenata. Ta studija je dokazala povećanje proliferacije CD4 + T ćelija, koje se smatraju glavnom metom virusa, i povećanu ekspresiju faktora transkripcije Fokp3, markera regulatornih T ćelija (Tregs), važnih čuvara vrata imunog sistema i modulatora upale.
„Rezultati pokazuju da je propolis alternativa za poboljšanje imunološkog odgovora i smanjenje upale kod asimptomatskih pacijenata. Infekcija HIV-om dovodi do intenzivne disregulacije imunog sistema, gubitka ćelijske funkcionalnosti i hronične upale. Uporna aktivacija imunog sistema i upala zahtevaju pažnju jer oni su potencijalne determinante morbiditeta i mortaliteta koji nisu povezani sa AIDS-om, čak i kod pacijenata koji su podvrgnuti lečenju i sa adekvatnom supresijom virusa“, rekla je Fernanda Lopes Conte, drugi autor članka i istraživač na IBB-UNESP. Konte je stekao doktorat. iz patologije sa Medicinske škole Botucatu (FMB-UNESP).
Istraživači su pratili prehrambene i zdravstvene navike 40 učesnika (od kojih je polovina primala propolis) tokom 90 dana intervencije kako bi garantovali vernost podataka i osigurali da na rezultate ne utiču moguće promene u ponašanju. Ovaj kontekst je proučavala Ana Claudia de Moura Moreira Alves. Tamo su istraživači primetili odsustvo neželjenih događaja u grupi koja je davala propolis i povećanje nivoa magnezijuma u serumu, elementa koji doprinosi homeostazi. Nije bilo promena u nutritivnim, metaboličkim ili biohemijskim profilima učesnika tokom perioda, nakon uzastopnih analiza njihove ishrane i bioimpedanse.
Da bi se dali prioritet zdravlju i bezbednosti učesnika, uzorak studije je uključivao samo pacijente koji su bili podvrgnuti anti-retrovirusnom tretmanu, koji su imali nivo viremije koji se ne može detektovati i idealan broj CD4 + T ćelija. Prema istraživačima, potrebno je više studija pre nego što se propolis može usvojiti u efikasnim intervencijama za pacijente sa komorbiditetom ili terapijskim neuspehom.
