Sećanje igra ključnu ulogu u društvenom i radnom životu ljudi. Sada, nova istraživanja pokazuju da verbalna (tj. jezička) memorija takođe određuje da li su psihijatrijski pacijenti kojima je dijagnostikovan bipolarni poremećaj ili depresija u opasnosti da budu hospitalizovani ili ponovo primljeni na psihijatrijsko odeljenje.
„Odavno je poznato da pacijenti koji su ranije bili hospitalizovani sa teškom depresijom ili bipolarnim poremećajem često imaju oštećeno pamćenje. Ali verovalo se da je ozbiljnost same bolesti ta koja igra ulogu u lošem pamćenju. Sada možemo videti da strelica pokazuje i drugu stranu“, kaže Kamila Miskovjak, profesorka na Odseku za psihologiju Univerziteta u Kopenhagenu.
U novoj studiji, Kamilla Miskoviak, u bliskoj saradnji sa višim istraživačem Anjali Sankarom i nizom drugih istraživača iz Jedinice za neurobiološka istraživanja u Rigshospitaletu i UCPH, pratila je 518 pacijenata tokom niza godina, od kojih su svi prethodno prošli kroz istu kognitivni testovi u drugim studijama.
U kombinaciji sa podacima iz Danske statistike, istraživači su koristili prethodne studije da vide u kojoj meri verbalno pamćenje pacijenata i takozvane izvršne funkcije, kao što su sposobnost planiranja i rešavanja problema, utiču na rizik od hospitalizacije u bolnici. psihijatrijsko odeljenje.
Zaključak je jasan: „Loša verbalna memorija sama po sebi povećava rizik od psihijatrijske hospitalizacije. To je evidentno kada se prilagodimo prethodnoj hospitalizaciji, težini bolesti, simptomima depresije i drugim faktorima za koje znamo da su važni“, objašnjava Kamila Miskovjak.
Studija zaključuje da postoji približno 84 odsto povećan rizik od prijema na psihijatrijsko odeljenje ako ste ranije imali klinički značajno oštećenje sposobnosti učenja i pamćenja verbalnih informacija.
Studija ne može sa sigurnošću reći zašto ovo oštećenje verbalnog pamćenja povećava rizik. Ali prema Kamili Miskovjak, to može biti povezano sa činjenicom da je pacijentima često teže da pamte svoje lekove i da drže korak sa zahtevima svog svakodnevnog života, što zauzvrat može dovesti do stresa.
„Znamo da je stres glavni faktor rizika za recidiv. I mnogi ljudi sa problemima mentalnog zdravlja već se bore da ostanu na površini. Tako da izlaganje dodatnom stresu zbog oštećenja verbalnog pamćenja može povećati rizik od novih teških depresija ili manija koje zahtevaju hospitalizacija“.
Suprotno tome, studija ne nalazi značajnu povezanost između oštećene izvršne funkcije i povećanog rizika od hospitalizacije. Čini se da pacijenti sa oštećenom kognitivnom funkcijom ne prolaze znatno lošije po društvenim parametrima kao što su zaposlenost, kohabitacija i bračni status.
Međutim, istraživači su otkrili da je loša izvršna funkcija povezana sa 51 posto smanjenom vjerovatnoćom da se postigne najviši nivo obrazovanja (politehničko i univerzitetsko). Smanjena sposobnost planiranja i implementacije strategija za rešavanje problema tokom studija može ometati obrazovna postignuća i obrnuto, kaže Kamila Miskovjak.
Ali iznad svega, ključno je saznanje da samo loše verbalno pamćenje povećava rizik od psihijatrijske hospitalizacije među osobama sa mentalnim bolestima. Prema Kamili Miskovjak, to znači da treba posvetiti više pažnje oštećenom pamćenju u psihijatrijskom lečenju, koje trenutno ima ograničen fokus na kognitivne veštine.
„Nije dovoljno samo lečiti pacijentove simptome depresije ili manije, na primer. Takođe treba da radimo na jačanju njihovog pamćenja i drugih kognitivnih funkcija čim simptomi budu stabilni“, kaže ona.
„Oko polovine pacijenata sa ponavljajućom depresijom ili bipolarnim poremećajem ima stalne probleme sa pamćenjem i drugim kognitivnim funkcijama. Ovo zahteva i sistematičniji kognitivni skrining i nove pristupe lečenju.“
Studija pod nazivom „Povezivanje neurokognitivne funkcije sa psihijatrijskom hospitalizacijom i socio-demografskim uslovima kod osoba sa bipolarnim i velikim depresivnim poremećajima“ objavljena je u eClinicalMedicine.