Tim japanskih neurologa i fiziologa otkrio je da trenutno obustavljanje disanja kod miševa tokom vežbe učenja može inhibirati zadržavanje pamćenja. U svojoj studiji, objavljenoj u časopisu Nature Communications, grupa je genetski izmenila test miševe kako bi kontrolisala njihovo disanje.
U prethodnom pokušaju, isti istraživački tim je otkrio da ako su zamolili ljude dobrovoljce da udahnu tokom testa pamćenja, umesto da izdahnu, to je smanjilo njihove sposobnosti pamćenja. To je, kako su sugerisali, posledica udisanja što je izazvalo prekid u obradi informacija.
U ovom novom naporu, tim je genetski modifikovao test miševe na način koji im je omogućio da kontrolišu svoje disanje manipulisanjem neuronima u pre-Botzingerovom kompleksu – delu produžene moždine koji reguliše disanje.
Proveli su test miševe kroz nekoliko vrsta testova pamćenja, u rasponu od prepoznavanja objekata do uslovljavanja straha. Pri tome su otkrili da kada su privremeno onemogućili disanje, miševi su bili manje sposobni da formiraju nova sećanja. Takođe su otkrili da su takve pauze takođe uticale na hipokampus, za koji su prethodna istraživanja takođe pokazala da igra ulogu u čuvanju dugoročne i kratkoročne memorije.
Istraživački tim je takođe sproveo nekoliko eksperimenata sa pamćenjem dok je istovremeno terao miševe da dišu u različitim obrascima. Otkrili su da su neki obrasci disanja doveli do poboljšane obrade memorije. Takođe su otkrili da usporavanje disanja tokom takvih vežbi dovodi do smanjene obrade memorije.
Istraživači sugerišu da njihovi nalazi nagoveštavaju moguće terapije za lečenje nekih povreda mozga ili poremećaja ili čak i problema mentalnog zdravlja uopšte. Oni dalje sugerišu da bi određene vežbe disanja mogle pomoći ljudima kada se suoče sa potrebom da zapamte nešto za kasnije referenciranje.
Istraživački tim zaključuje da je njihov rad verovatno samo početak nove oblasti istraživanja koja se bavi ulogom koju disanje igra u molekularnim mehanizmima u mozgu i obradi memorije uopšte.
