Istraživači sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Vašington u Sent Luisu identifikovali su proces u imunim ćelijama koji povezuje nedostatak vitamina D tokom trudnoće sa povećanim rizikom od dijabetesa tipa 2 kod potomaka. Istraživači su takođe otkrili da se ove imune ćelije i njihovi ugrađeni geni mogu koristiti za prenos dijabetesa tipa 2 na inače zdrave miševe. Istraživanje je objavljeno 13. juna u časopisu Nature Communications.
Neke teorije bolesti sugerišu da stanja u materici mogu imati nepovratne, doživotne posledice na potomstvo. Glavni istraživač nove studije, Carlos Bernal-Mizrachi, MD, rekao je da bi se to moglo dogoditi djeci majki koje nemaju adekvatan nivo vitamina D tokom trudnoće.
„Identifikacija promenljivih faktora rizika iz životne sredine koji mogu doprineti kasnijem razvoju metaboličkih bolesti je ključna za prevenciju i lečenje tih bolesti“, rekao je Bernal-Mizrachi, profesor medicine na Odseku za endokrinologiju, metabolizam i istraživanje lipida. „Kako se incidencija dijabetesa i predijabetesa utrostručila poslednjih decenija, posebno kod dece i mladih odraslih, analiziramo uslove životne sredine tokom trudnoće koji mogu pomoći da se objasni porast.
Oko 37 miliona Amerikanaca ima dijagnozu dijabetesa, a još najmanje 98 miliona ima predijabetes, stanje koje je obeleženo otpornošću tela na insulin. Nedostatak vitamina D tokom trudnoće, nedostatak koji pogađa oko 80% crnih Amerikanki i 60% žena bele rase, može biti jedan od faktora koji doprinose insulinskoj rezistenciji i povećanom riziku od dijabetesa kod potomaka.
„U studijama na miševima rođenim od majki sa nedostatkom vitamina D, otkrili smo da životinje kasnije u životu razvijaju insulinsku rezistenciju i dijabetes“, rekao je Bernal-Mizrachi. „To je bilo tačno čak i kada su štenci tretirani adekvatnim količinama vitamina D nakon rođenja. Te životinje su poboljšale kontrolu glukoze, ali se nikada nisu normalizovale.“
Istraživači su identifikovali tip matične ćelije na koju može nepovratno uticati nedostatak vitamina D tokom razvoja u materici. Matične ćelije se razvijaju u imune ćelije, a istraživači su otkrili da mogu da transplantiraju dijabetes drugim životinjama postavljanjem ovih matičnih ćelija u miševe sa normalnim nivoom vitamina D. Istraživači su zaključili da nedovoljan nivo vitamina D u materici može programirati imune ćelije da promovišu razvoj dijabetesa, pružajući cilj da potencijalno spreči ovaj proces.
U tim eksperimentima, istraživači su otkrili da su imunološke ćelije aktivirale genetski proces koji je isti takav proces aktiviran u imunološkim ćelijama prikupljenim od porodilja koje su imale nedovoljan nivo vitamina D kada su se rodile.
Iako se prenatalni vitamini propisuju da bi se obezbedio adekvatan nivo ključnih hranljivih materija tokom trudnoće, ovi nalazi Bernal-Mizarahija i njegovih kolega sugerišu da preporučene doze vitamina D nisu dovoljne za normalizaciju nivoa vitamina D kod žena koje su imale nizak nivo vitamina D pre trudnoća.
Proces koji su istraživači identifikovali kod fetusa miševa karakteriše se promenama u specifičnim genima. Modifikovani genski program je identifikovan u matičnim ćelijama koje su se kasnije razvile u imune ćelije, uključujući makrofage. Istraživački tim je otkrio da ovi makrofagi luče molekul koji smanjuje sposobnost masnog tkiva da skladišti glukozu, što dovodi do povećanja nivoa šećera u krvi.
„Makrofagi koji potiču iz matičnih ćelija sa nedostatkom vitamina D ulaze u masno tkivo i doprinose zapaljenju, uzrokujući da masno tkivo postane otporno na insulin“, rekao je Bernal-Mizrachi, koji je takođe šef medicine u Zdravstvu veterana Sent Luisa.
Važno je da su istraživači pronašli dokaze da isti procesi koji promovišu upalu i insulinsku rezistenciju u masnom tkivu takođe deluju i kod ljudi. Imunske ćelije izolovane iz krvi pupčane vrpce trudnica sa nedostatkom vitamina D o kojima su se brinuli lekari sa Univerziteta u Vašingtonu, pokazale su slične promene u genima imunih ćelija i izlučenim molekulima koji su prethodno identifikovani kod miševa.
