Kako težimo kružnoj ekonomiji, primena tretiranog mulja iz kanalizacije (biočvrste materije) na zemljište je prilika da se poboljša zdravlje zemljišta i smanji oslanjanje na sintetička đubriva.
Međutim, raste zabrinutost zbog kontaminacije mikroplastikom (MP) u biočvrstim materijama i njenog potencijalnog uticaja na kopnene ekosisteme.
U Australiji, gde poljoprivreda služi kao najveći krajnji korisnik biočvrstih materija, razumevanje i rešavanje ovog pitanja je od najveće važnosti.
U studiji koju je vodio dr Shima Ziajahromi sa istraživačke grupe ARI-TOKS Univerziteta Griffith u Australijskom institutu Rivers, tim je kvantifikovao i karakterisao MP u 146 uzoraka biočvrstih materija prikupljenih iz 13 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u tri australijske države (četiri u Novom Južnom Velsu, četiri u Južnoj Australiji i pet u Kvinslendu).
Studija, „Sveobuhvatna procena mikroplastike u australijskim biočvrstim materijama: obilje, sezonske varijacije i potencijalni transport u agroekosisteme“, objavljena je u časopisu Istraživanje o vodi.
„Ova studija je sprovedena tokom više godišnjih doba i baca svetlo na rasprostranjenost i karakteristike MP u biočvrstim materijama, što nam daje ključni uvid u izvore mikroplastike“, rekao je dr Ziajahromi.
Istraživački tim je prvo razvio metodu prečišćavanja za preciznu kvantifikaciju i identifikaciju MP iz složenih uzoraka biočvrste materije.
Rezultati su otkrili da biočvrste materije sadrže između 1 i 17 kg MP po metričkoj toni koje se mogu transportovati do poljoprivrednih površina.
Štaviše, studija je pokazala da svaki Australijanac ispušta između 0,7 do 21 g poslanika u otpadne vode svake godine, pri čemu je Novi Južni Vels rangiran najniže, a Južna Australija najviša po glavi stanovnika po koncentraciji poslanika.
Vlakna od sintetičke odeće bila su dominantna pronađena MP, sa znatno većom zastupljenošću tokom hladnih i vlažnih sezona, verovatno zbog promena u kućnim aktivnostima (npr. pranje odeće od flisa).
„Naši nalazi su podvukli hitnu potrebu za većim razumevanjem rizika od MP u biočvrstim materijama za naše poljoprivredno zemljište jer se mogu akumulirati u zemljištu i razbiti na manju plastiku mikro i nano veličine koja može izazvati štetnije efekte na naš ekosistem tla“, Dr Ziajahromi je rekao.
„Biočvrste materije služe i kao sudoper i izvor mikroplastike, naglašavajući važnost efikasnih mera kontrole izvora za zaštitu ekosistema tla.“
Trenutni australijski propisi kontrolišu količinu teških metala, hranljivih materija, patogena i nekih zagađivača koji se pojavljuju u biosolidima, ali trenutno ne postoje smernice za koncentracije mikroplastike, rekao je dr Ziajahromi.
Dr Ziajahromi je podvukao neophodnost budućih istraživanja alternativnih procesa tretmana mulja kako bi se ublažila kontaminacija MP.
„Rešavanjem ovog izazova možemo napredovati ka održivijim poljoprivrednim praksama i osigurati dugoročno zdravlje naših ekosistema“, rekla je ona.
