Novo kliničko ispitivanje sprovedeno na Univerzitetu u Tel Avivu pokazalo je efikasnu tehnologiju vođenu alternativom psihijatrijskim lekovima za osobe sa socijalnom anksioznošću. Revolucionarna studija je otkrila da je GC-MART (Gaze-Contingent Music Reward Therapy) jednako efikasan u lečenju socijalnog anksioznog poremećaja kao i lekovi iz porodice SSRI. Studija je otkrila da je inovativni tretman, razvijen u TAU, ublažio simptome oko 50% pacijenata koji su učestvovali. Istraživači se nadaju da će ova terapija uskoro biti dostupna kao efikasna alternativa psihijatrijskim lekovima.
Studiju je vodio prof. Iair Bar-Haim, direktor Adler centra za razvoj dece i psihopatologiju, i Centra za traumatski stres i otpornost na Univerzitetu u Tel Avivu, zajedno sa studentima istraživanja Gal Aradom i Omerom Azrielom sa škole Psihološke nauke na Univerzitetu u Tel Avivu. Ostali saradnici su bili NIH, Tel Aviv Souraski (Ichilov) i Sheba Medical Centers, i prof. Amit Lazarov iz TAU. Rad je objavljen u American Journal of Psichiatri.
Profesor Bar-Haim objašnjava: „Oko 4%–12% populacije će razviti socijalni anksiozni poremećaj u nekoj fazi svog života. Vrlo često, ljudi sa ovim poremećajem izbegavaju društvene situacije – uz visoku međuljudsku, profesionalnu i ekonomsku cenu Trenutno psihijatrija i psihologija nude obolelima dve vrste lečenja: SSRI (selektivni inhibitor ponovnog preuzimanja serotonina) lekove, kao što je Cipralek, i CBT (kognitivno-bihejvioralna terapija). CBT zahteva 12-20 sesija sa kvalifikovanim kliničkim psihologom, u kojima simptomi se ublažavaju postepenim izlaganjem uzroku anksioznosti.Tako, iako efikasan, CBT je kompleksan tretman koji zahteva prisustvo visokokvalifikovanog terapeuta i zahteva od pacijenata da se suoče sa svojim najdubljim strahovima, što je uslov koji često dovodi do odustajanja od lečenja.
„Pošto je CBT zahtevan, skup i nije lako dostupan, mnogi pacijenti se okreću lekovima. Međutim, psihijatrijski lekovi kao što je Cipralek imaju svoje nedostatke: prvo, neki pacijenti više vole da ne koriste psihijatrijske lekove; drugo, čitava populacija, kao što su mala deca , trudnice i osobe sa određenim bolestima ne mogu uzimati SSRI lekove; i treće, u nekim slučajevima lek ima određene neželjene efekte.“ Zasluge: Univerzitet u Tel Avivu
Sada su istraživači iz TAU-a razvili treću opciju, koja je laka za upotrebu, brza i jednostavna, i očigledno ništa manje efikasna od psihijatrijskih lekova. Štaviše, pošto je tretman veoma pogodan za pacijente, može se očekivati mnogo niža stopa odustajanja. U kliničkom ispitivanju, 105 odraslih Izraelaca sa socijalnim anksioznim poremećajem raspoređeno je u tri grupe: jedna grupa je lečena SSRI lekovima, u ovom slučaju Cipralek; druga grupa je tretirana sa GC-MART; i kontrolnu grupu. Nakon deset 30-minutnih treninga, oko 50% pacijenata kojima je data nova terapija pokazalo je značajno poboljšanje simptoma – rezultat sličan ishodu koji je prijavljen za pacijente koji su uzimali Cipralek.
Prof. Bar-Haim je izjavio: „Terapija koju smo razvili zasniva se na praćenju očiju u kombinaciji sa muzičkom nagradom. Pacijenti biraju muziku koju bi želeli da čuju—izraelsku, klasičnu, hip hop, itd., i prikazuje im se simulacija gomile na ekranu računara. Pojedinci sa socijalnim anksioznim poremećajem obično se zadržavaju na mrštećim ili pretećim izrazima lica, brzo ih izdvajaju i ne mogu da skrenu pogled. Shodno tome, često tumače gomilu ili društvene situacije kao neprijateljske, negativne, ili kritičan.
„Ljudi bez socijalnog anksioznog poremećaja, s druge strane, više vole da se fokusiraju na pozitivna ili neutralna lica u gomili. U novoj terapiji, muzika koju bira pacijent daje pozitivne povratne informacije za normalan fokus pažnje na izraze lica u gomili. prikazano na ekranu.Postepeno, kroz trening, pristrasna pažnja pacijenata se normalizuje, a simptomi se povlače.
„Svi učesnici u našem ispitivanju prošli su sveobuhvatnu kliničku procenu i pre i posle tretmana i od njih je takođe zatraženo da izveštavaju o simptomima i njihovoj ozbiljnosti. Rezultati su pokazali da je novi tretman značajno smanjio simptome socijalne anksioznosti, sa efikasnošću koja je slična SSRI lekova.“
Prof. Bar-Haim zaključuje: „Naši nalazi su ohrabrujući i za terapeute i za pacijente. Sa efikasnošću sličnom onoj kod postojećeg tretmana prve linije lekova, novi tretman ne zahteva od pacijenta da redovno uzima lekove. Novi tretman je jednostavan i prilagođen pacijentu. Ne zahteva produženu intervenciju visoko kvalifikovanog psihologa, već interakciju sa društvenim slikama na ekranu, i stoga potencijalno nudi pristupačan, efikasan i pogodan tretman za socijalni anksiozni poremećaj.“
