Istraživačka grupa koju je predvodio dr Tomoaki Murakami sa Univerziteta za poljoprivredu i tehnologiju u Tokiju otkrila je da je amiloidoza fibrinogenskog Aα lanca, bolest koja se ranije nije prijavljivala kod životinja osim ljudi, veoma rasprostranjena kod japanskih veverica (Sciurus lis). U ovoj studiji, uporedili su patologiju sa onom kod ljudi i sugerisali značaj japanskih veverica u uporednoj patološkoj analizi amiloidoze fibrinogenog Aα lanca.
Istraživači su svoje rezultate objavili 8. avgusta u časopisu Journal of Pathology.
Amiloidoza je grupa bolesti u kojoj se amiloid, nastao pogrešnim savijanjem proteina domaćina, taloži u nekoliko organa. Amiloidoza Aα-lanca fibrinogena je nasledni poremećaj u kome fibrinogen Aα-lanac, protein uključen u koagulaciju krvi, postaje amiloid i taloži se u bubrežnim glomerulima, što dovodi do zatajenja bubrega.
Bolest je prvi put prijavljena 1993. godine, ali definitivan tretman nije uspostavljen zbog malog broja pacijenata i mnogih nepoznanica o patogenezi. U ovoj studiji, istraživači su otkrili da se amiloidoza fibrinogenog Aα-lanca javlja izuzetno često kod japanskih veverica i uporedili su patogenezu ove bolesti sa onom kod ljudi.
Istraživački tim je prvo sproveo histopatološke analize organa celog tela ukupno 38 zatočenih japanskih veverica koje su umrle u pet zooloških vrtova u Japanu između 2018. i 2022. godine i otkrio da je 29 slučajeva (76,3%) pretrpelo sistemsku amiloidozu koju karakteriše teški glomerularni amiloid. taloženje.
„Bio sam zadivljen jer je retkost videti tako visoku incidencu amiloidoze kod jedne životinjske vrste“, rekao je Susumu Ivaide, prvi autor i diplomirani student u Laboratoriji za veterinarsku toksikologiju na TUAT-u. Oni su izvršili proteomsku analizu i imunohistohemiju zasnovanu na spektrometriji mase i identifikovali Aα-lanac fibrinogena kao prekursorski protein. „Zanimljivo je da se amiloid nalazi isključivo u glomerulima, ali ne i u tubulointersticijumu u zahvaćenom bubregu, što je isto kao kod ljudi“, rekao je Ivaide.
Dalja analiza pomoću masene spektrometrije otkrila je da se oko 100 aminokiselina u C-terminalnom regionu fibrinogenog Aα-lanca akumulira u amiloidnim naslagama, što se poklapa sa bolešću kod ljudi. Analiza gena nije otkrila mutacije u regionu koji formira amiloid između veverica koje su zahvaćene amiloidozom i koje nisu bile pogođene.
Statistički, postojala je značajna povezanost između razvoja amiloidoze i starenja. Pored toga, neke pogođene osobe bile su bliski potomci divljih zaštićenih veverica. „Zaključili smo da smanjena genetska raznolikost zbog uzgoja u zoološkom vrtu ne uzrokuje amiloidozu fibrinogenog Aα lanca kod japanskih veverica, već bolest povezanu sa uzrastom svojstvenu ovoj vrsti“, rekao je Ivaide.
U amiloidozi humanog fibrinogena Aα-lanca, mutacije postoje u genu regiona koji formira amiloid kod osoba koje razviju bolest, što dovodi do promene sekvence aminokiselina. Ovo ukazuje da je sekvenca aminokiselina C-terminalnog regiona fibrinogenog Aα-lanca važna za održavanje stabilnosti proteina. Uzimajući u obzir da je obrazac taloženja amiloida u bubrezima japanskih veverica bio identičan onom kod ljudske bolesti, izgleda da lanac fibrinogena Aα ima zajednički mehanizam formiranja amiloida kod životinjskih vrsta.
„Proučavanje bolesti životinja je važno ne samo za očuvanje zdravlja divljih životinja i kućnih ljubimaca, već i za bolje razumevanje ljudske patologije. Pošto se amiloidoza fibrinogenskog Aα lanca kod japanskih veverica javlja veoma često, želimo da razjasnimo zašto Japanske veverice su osetljive na amiloidozu fibrinogenog Aα lanca kako bi razvile tretmane za neizlečivu ljudsku bolest, kao i da bi održale zdravlje japanskih veverica“, dodao je Ivaide.
