Fermentisana hrana je postala sve popularnija i široko se konzumira, delom zbog tvrdnji o njihovom pozitivnom uticaju na zdravlje probave. Međutim, ovim tvrdnjama nedostaje dovoljna naučna podrška, posebno za povrće fermentisano sa lakto-fermentacijom.
Tim istraživača Univerziteta u Minesoti krenuo je da testira ove tvrdnje, proučavajući da li česta konzumacija laktofermentisanog povrća, kao što su kimči ili kraut, ima bilo kakav uticaj na trilione bakterija koje čine mikrobiom creva.
Njihovi nalazi su nedavno objavljeni u časopisu Gut Microbiome.
Da bi sproveli svoju studiju, istraživači su prikupili uzorke fekalija od 23 osobe u gradovima blizancima koji su često konzumirali najmanje jednu porciju fermentisane hrane na bazi biljaka, pet puta nedeljno tokom dve godine. Ovo nije uključivalo mlečne fermente. Njihovi fekalni mikrobiomi su proučavani i upoređeni sa mikrobiomima 24 osobe koje nikada ili retko su konzumirale lakto-fermentisano povrće ili drugu fermentisanu hranu, a nisu to činile u poslednje dve godine.
Istraživači su sproveli temeljno ispitivanje ishrane učesnika pre početka eksperimenta i otkrili da su i potrošači laktofermentisane hrane i nekonzumenti počeli sa sličnog mesta u pogledu ukupnog kvaliteta ishrane. Oni su odredili indeks zdrave ishrane, USDA meru nutritivnog zdravlja, i otkrili su da su obe grupe blizu nacionalnog proseka za odrasle, što je 58 od 100. Potrošači laktofermentisanog povrća bili su nešto veći na 59 od 100, a nekonzumenti su imali nešto niži rezultat od 55 od 100.
Istraživači su otkrili:
Lakto-fermentisano povrće ima značajno veći efekat na neke od funkcija koje obavljaju mikroorganizmi u crevima i na hranljive materije koje naš mikrobiom koristi za obavljanje funkcija sa potencijalno ključnim efektima na zdravlje. Ovo je demonstrirano zapažanjem da su redovni potrošači pokazali veću raznolikost fekalnih metabolita (hranjive materije u malim crevima) i veću proizvodnju mikrobnih hranljivih materija sa poznatim pozitivnim efektima na zdravlje kao što su acetat i propionat (masne kiseline kratkog lanca).
„Naši nalazi podržavaju postojeća istraživanja koja pokazuju da fermentisana hrana, u ovom slučaju, povrće fermentisano sa lakto-fermentacijom, koristi crevnom mikrobiomu i metabolomu kod ljudi koji se hrane tipičnom zapadnjačkom ishranom“, rekla je glavna autorka Kilen Guse, postdoktorski istraživač na Univerzitetu Južna Dakota, ranije sa U of M.
Međutim, ove prednosti posredovane mikrobiomom treba testirati tako što će se ponavljati snimci mikrobioma osobe tokom vremena i procenjivati da li potrošnja može poboljšati specifične zdravstvene probleme kod ljudi.
„Naši nalazi imaju implikacije na strategije prevencije zdravlja zasnovane na isceliteljskoj moći zdrave hrane“, rekao je Andres Gomez, docent na Odseku za nauku o životinjama. „U budućnosti moramo da testiramo potencijalni pozitivan efekat konzumiranja lakto-fermentisanog povrća kod subjekata sa specifičnim bolestima sa poznatom mikrobiomskom vezom, kao što su rak, gojaznost ili autoimuna bolest, između ostalog.
Tim trenutno procenjuje kako mogu proširiti zdravstvenu i naučnu pismenost u zajednici o potencijalnim prednostima konzumiranja fermentisanog povrća i kako je mikrobiom creva važna komponenta za održavanje zdravlja. Oni takođe testiraju efekat konzumiranja druge fermentisane hrane – posebno kombuče – u rešavanju problema mentalnog zdravlja, jer se pojavljuju asocijacije između crevnih mikroba i funkcije mozga
