Nova studija objavljena u CABI Revievs sugeriše da će uticaj klimatskih promena na životinje biti „višestruki“ sa „kaskadnim efektima“ u pet domena dobrobiti, uključujući ishranu, životnu sredinu, ponašanje, fizičko i mentalno zdravlje.
Istraživanje naglašava kako istraživači treba pažljivo da razmotre koji su domeni neposredni i budući prioriteti za očuvanje dobrobiti i dugovečnosti životinja za hranu, kao kućnih ljubimaca i onih za očuvanje u prirodnim rezervatima i zoološkim vrtovima.
Životinje izložene riziku od uticaja klimatskih promena koje su istaknute u pregledu uključuju slepe miševe, zebrice, kamenite potočne žabe, koale, afričke slonove, kokoške i muzne krave.
U pregledu se tvrdi da iako postoje varijacije u načinu na koji životinje biološki reaguju na stres, generalno gledano, model pet domena pruža robustan alat za istraživačku upotrebu i za procenu približnih efekata klimatske varijabilnosti na životinje.
Studija pruža širok pregled uticaja klimatskih promena na dobrobit životinja, oslanjajući se na primere iz različitih životinjskih grupa širom kopnenih i vodenih staništa, obuhvatajući i divlje životinje i domaće vrste.
Dr Edvard Narajan, vodeći autor i viši predavač nauka o životinjama na Fakultetu za poljoprivredu i nauku o hrani na Univerzitetu Kvinslend, Australija, rekao je: „Dok su istraživači opsežno ispitivali efekte klimatskih promena na životinje, direktna korelacija između klimatskih promena i dobrobiti životinja, posebno u kontekstu divljih životinja, ostaje u postojećim studijama relativno scar.“
„U ovom pregledu, naša istraživačka grupa – The Stress Lab – predstavlja niz primera divljih životinja i domaćih životinja iz različitih zemalja, kako u vodenim tako iu kopnenim sistemima, i pruža pregled uticaja klimatskih promena na svaki od pet domena dobrobiti životinja.“
„Nadamo se da će budući istraživači primeniti domene dobrobiti životinja kako bi procenili kako klimatske promene utiču na životinje, a dalja istraživanja će utrti put ka zaštiti životinja od katastrofalnih uticaja klimatskih promena.“
Pregled naglašava istraživanja koja pokazuju kako je toplotni stres kod mlečnih krava, na primer, doveo do smanjenja proizvodnje mleka za 35%. Toplotni stres značajno utiče na performanse laktacije, imunološku funkciju i zdravlje teladi.
Međutim, praćenje aktivnosti krava i vremena preživljavanja pomaže u otkrivanju toplotnog stresa, a odgovarajuće strategije odvođenja toplote kao što su suncobrani i prskalice mogu ublažiti njegove efekte, sugerišu istraživači.
Takođe se tvrdi da su brojlerski pilići držani u vrućim uslovima četiri dana pokazali više slučajeva nekroze – što je smanjilo kvalitet njihovog života i mesa. Dobrobit ptica, posebno zrelih brojlera, u toplijim uslovima je od velike zabrinutosti.
Ptice imaju ograničen kapacitet za regulaciju toplote jer im nedostaju znojne žlezde i regulišu temperaturu dahtanjem, ograničavajući svoju aktivnost i pijući više. Shodno tome, od klima uređaja može biti potrebno da održavaju optimalnu temperaturu proizvodnje.
Naučnici ističu da su suša i nestašica resursa takođe ključni faktori koji doprinose smrti slonova. Oni tvrde da kao najveći postojeći kopneni sisar, afrički slon ima značajne dnevne potrebe za hranom i vodom.
Ali kako suše postaju sve češće i predvidive, dostupnost vode i vegetacije opada, povećavajući toplotu slonova i stres u ishrani, doprinoseći povećanom mortalitetu slonova koji se trenutno vidi.
Studija takođe naglašava da su klimatske promene prepoznate kao glavni faktor u smanjenju populacije mnogih vrsta torbara, uključujući koalu.
Povećanje srednjih temperatura znači da će vrste kao što je koala morati da troše više energije za održavanje telesne temperature, koristeći izvor hrane čiji je kvalitet smanjen zbog trenutnih projekcija klimatskih promena.
Čak su i domaća mačka i pas pogođen klimatskim promenama, smatraju naučnici. Kažu, na primer, da su određene rase pasa podložne toplotnom udaru, dok su bolesti povezane sa toplotom vodeći uzrok smrti vojnih radnih pasa.
Otprilike polovina svih pasa u Velikoj Britaniji ima prekomernu težinu, a faktor je nedovoljna vežba, a vremenski uslovi mogu biti potencijalna prepreka za šetnju pasa. Pregled ističe da 87% vlasnika navodi da manje vežbaju svoje pse tokom vrućeg vremena. Postepeno povećanje globalne temperature ima potencijal da smanji nivo dobrobiti pasa, što, kažu naučnici, takođe može dovesti do promena u ulozi pasa u ljudskom društvu.
Dr Narajan je dodao: „Kako klimatske promene dovode sve više divljih populacija do ekoloških ograničenja, postojaće potencijalne posledice po dobrobit i razmatranja koje treba istražiti; na primer, kada bi ranjive vrste trebalo da budu prebačene u nova okruženja (npr. uzgoj u zatočeništvu), ako hrana i stanište postanu ograničavajući resursi.“
„Slično, proizvodne životinje i druge pripitomljene vrste biće pod uticajem ekstremnih promena životne sredine sa posledicama na svaku od dimenzija unutar pet domena dobrobiti životinja.“