Uticaj ljudi na Zemlju započeo je novu epohu 1950-ih nazvanu antropocen, kažu naučnici

Uticaj ljudi na Zemlju započeo je novu epohu 1950-ih nazvanu antropocen, kažu naučnici

Od klimatskih promena do gubitka vrsta i zagađenja, ljudi su urezali svoj uticaj na Zemlju sa takvom snagom i postojanošću od sredine 20. veka da je poseban tim naučnika rekao da je tada počela nova geološka epoha.

Nazvana antropocen — i izvedena iz grčkih termina za „ljudsko“ i „novo“ — ova epoha je, prema naučnicima, započela negde između 1950. i 1954. godine. Iako širom sveta postoje dokazi koji obuhvataju uticaj sagorevanja fosilnih goriva, detonacije nuklearnog oružja i bacanja đubriva i plastike na kopno i u vodene tokove, naučnici predlažu malo, ali duboko jezero izvan Toronta u Kanadi — Crawford Lake — kako bi se postavilo istorijsko marker.

„Sasvim je jasno da su se razmere promena neverovatno pojačale i da to mora da bude ljudski uticaj“, rekao je geolog Univerziteta u Lesteru Kolin Voters, koji je predsedavao Radnom grupom za antropocen.

Ovo stavlja moć ljudi u donekle sličnu klasu sa meteoritom koji se srušio na Zemlju pre 66 miliona godina, ubivši dinosauruse i započevši kenozojsko eru, ili ono što je u razgovoru poznato kao doba sisara. Ali ne baš. Dok je taj meteorit započeo potpuno novu eru, radna grupa predlaže da su ljudi samo započeli novu epohu, što je mnogo manji geološki vremenski period.

Grupa ima za cilj da odredi konkretan datum početka antropocena merenjem nivoa plutonijuma na dnu jezera Kroford.

Ideju o antropocenu predložio je na naučnoj konferenciji pre više od 20 godina pokojni hemičar Pol Krucen, dobitnik Nobelove nagrade. Timovi naučnika su od tada raspravljali o ovom pitanju i konačno formirali radnu grupu da prouči da li je to potrebno i, ako jeste, kada će epoha početi i gde će se obeležiti.

Krafordsko jezero, koje je duboko 79 stopa (29 metara) i ima 258.333 kvadratnih stopa (24.000 kvadratnih metara) u površini, izabrano je među 11 drugih lokacija jer su godišnji efekti ljudske aktivnosti na zemljino tlo, atmosferu i biologiju tako jasno očuvani u njeni slojevi sedimenta. To uključuje sve, od nuklearnih padavina do zagađenja koje ugrožava vrste do stalnog rasta temperatura.

Postoje različiti i višestruki signali koji počinju oko 1950. godine u Krafordskom jezeru koji pokazuju da „efekti ljudi preplavljuju zemaljski sistem“, rekla je Fransin Makarti, članica odbora koja je specijalizovana za tu lokaciju kao profesor nauka o Zemlji na Univerzitetu Brok u Kanadi.

„Izuzetno očuvani godišnji zapisi o taloženju u jezeru Kroford je zaista neverovatan“, rekla je predsednica Nacionalne akademije nauka SAD Marša Meknut, koja nije bila deo komiteta.

Antropocen pokazuje moć — i oholost — čovečanstva, reklo je nekoliko naučnika.

„Oholost je u zamišljanju da mi kontrolišemo“, rekao je bivši savetnik za nauku Bele kuće u SAD Džon Holdren, koji nije bio deo radne grupe naučnika i ne slaže se sa njenim predloženim datumom početka, želeći ga mnogo ranije. „Realnost je da je naša moć da transformišemo životnu sredinu daleko prevazišla naše razumevanje posledica i našu sposobnost da promenimo kurs.“

Geolozi mere vreme u eonima, erama, periodima, epohama i dobima. Naučna radna grupa predlaže da je epoha antropocena pratila epohu holocena, koja je započela pre oko 11.700 godina na kraju ledenog doba.

Oni takođe predlažu da se otpočne novo doba, nazvano Cravfordian po jezeru odabranom kao polazna tačka.

Predlog još treba da odobre tri različite grupe geologa i mogao bi da bude potpisan na velikoj konferenciji sledeće godine.

Razlog zašto geolozi nisu proglasili antropocen početkom većeg i važnijeg merenja vremena, kao što je period, je zato što je trenutni kvartarni period, koji je počeo pre skoro 2,6 miliona godina, zasnovan na trajnom ledu na Zemljinim polovima, koji i dalje postoje. Ali za nekoliko stotina godina, ako se klimatske promene nastave i one nestanu, možda je vreme da se to promeni, rekao je Voters.

„Ako poznajete svoje grčke tragedije, znate da moć, oholost i tragedija idu ruku pod ruku“, rekla je istoričarka nauke sa Harvarda Naomi Oreskes, članica radne grupe. „Ako se ne pozabavimo štetnim aspektima ljudskih aktivnosti, što je najočiglednije remetilačkim klimatskim promenama, idemo u tragediju.“