Daleko, daleko od kuće, usamljena svemirska sonda juri sve dublje u tamu svemira.
Na udaljenosti manjoj od 60 astronomskih jedinica od Sunca, Nev Horizons je najnapredniji instrument napravljen od ljudi koji je ikada napravljen do sada. To znači da sada imamo svemirski brod koji može da napravi neviđene slike Univerzuma, nezagađenog sunčevom svetlošću koja gleda sa međuplanetarne prašine rasute po Sunčevom sistemu.
Sada su naučnici izmerili pravu tamu Univerzuma, uzimajući najpreciznija merenja slabe pozadine vidljive svetlosti koja ga prožima. Ovo je kosmička optička pozadina, a nova merenja kompanije Nev Horizons pokazuju da, za razliku od prethodnih merenja, u tome nema apsolutno ničeg čudnog.
„Sada imamo dobru predstavu o tome koliko je zaista taman svemir“, objašnjava astronom Mark Postman sa Naučnog instituta za svemirski teleskop.
„Rezultati pokazuju da je velika većina vidljive svetlosti koju dobijamo iz Univerzuma generisana u galaksijama. Važno je da smo takođe otkrili da nema dokaza za značajne nivoe svetlosti koje proizvode izvori koji trenutno nisu poznati astronomima.“
Posmatranje Univerzuma iz Sunčevog sistema je pomalo kao da pokušavate da vidite sobu iz unutrašnjosti prljave posude za ribu. Postoje elementi u okolnom prostoru za koje moramo da ispravimo, uglavnom svetlost Sunca i difuzna prašina i gas koji visi između planeta.
Za većinu posmatranja međuzvezdanog i međugalaktičkog medija, imamo načine da zaobiđemo takve prepreke. Rasprostranjeni sjaj sve vidljive materije u Univerzumu je jednostavno suviše slab da bi se izvukao iz interferencije unutar Sunčevog sistema.
„Ljudi su pokušavali iznova i iznova da ga direktno izmere, ali u našem delu Sunčevog sistema ima previše sunčeve svetlosti i reflektovane interplanetarne prašine koja raspršuje svetlost unaokolo u maglovitu maglu koja zaklanja slabu svetlost iz dalekog univerzuma. kaže astronom Tod Lauer iz NOIRLab-a Nacionalne naučne fondacije. „Svi pokušaji da se izmeri snaga COB-a iz unutrašnjeg Sunčevog sistema pate od velikih neizvesnosti.
NASA-ina sonda Nev Horizons poslata je da proučava spoljašnji Sunčev sistem, uključujući Pluton kao deo preleta 2015. godine i razne objekte u Kajperovom pojasu. Njegova misija je ponudila najbolju priliku do sada da uhvati svetlost izvan akvarije. Na 60 astronomskih jedinica od Sunca, još uvek ima puno prašine, ali sunčeva svetlost je dovoljno slaba da se kosmička optička pozadina može izmeriti.
Međutim, prvi pokušaj merenja kosmičke optičke pozadine instrumentima Nev Horizonsa 2021. je dao rezultate koji su bili prilično čudni. Da, pozadina je bila tu – ali je bila mnogo svetlija nego što se očekivalo, što su se naučnici trudili da objasne.
Novi pokušaj učinjen je u drugoj polovini 2023. Ovog puta, naučnici su koristili daleko infracrvene podatke o oblacima prašine Mlečnog puta koje je prikupila Planck misija Evropske svemirske agencije da kalibrišu podatke Nev Horizons. Ovo je omogućilo astronomima da isprave količinu prašine u galaksiji Mlečni put.
Rezultati su pokazali da je u prethodnoj analizi tim potcenio količinu prašine u Mlečnom putu, a potom i precenio količinu viška svetlosti koja dolazi iz ostatka Univerzuma.
Nova zapažanja i analize otkrivaju da, zapravo, Univerzum emituje onoliko svetlosti koliko mi očekujemo, iz izvora koje očekujemo.
„Najjednostavnije tumačenje je da je kosmička optička pozadina u potpunosti posledica galaksija“, kaže Lauer. „Gledajući van galaksija, tamo nalazimo tamu i ništa više.
Uzimajući u obzir da tama može da krije bilo koji broj kosmičkih užasa, to možda i nije baš uteha. Ali barem ne moramo da smišljamo novu fiziku… za sada, u svakom slučaju.
Istraživanje je objavljeno u časopisu The Astrophysical Journal.
