Praćenje svakodnevnih obrazaca aktivnosti pomoću uređaja koji se nosi na zglobu može otkriti rane znake upozorenja Alchajmerove bolesti, prema nedavnoj studiji koju su vodili istraživači na Blumberg školi javnog zdravlja Džons Hopkins.
Istraživači su analizirali podatke o kretanju sa uređaja nalik ručnim satom zvanim aktigrafi koje su nosile 82 kognitivno zdrave starije osobe koje su učestvovale u dugotrajnoj studiji starenja. Neki od učesnika su imali uočljivo nakupljanje amiloida u mozgu, mereno PET skeniranjem. Nakupljanje proteina amiloida beta u mozgu je ključna karakteristika Alchajmerove bolesti.
Koristeći osetljivu statističku tehniku, istraživači su pronašli značajne razlike između ove „amiloidno pozitivne“ grupe i „amiloidno negativnih“ učesnika u srednjoj aktivnosti u određenim popodnevnim periodima i razlike u varijabilnosti aktivnosti tokom dana u širem rasponu vremenskih perioda.
Studija je objavljena u časopisu SLEEP.
„Moramo da ponovimo ove nalaze u većim studijama, ali je interesantno da smo sada videli sličnu razliku između amiloid-pozitivnih i amiloid-negativnih starijih odraslih osoba u dve nezavisne studije“, kaže dr Adam Spira. profesor na Odseku za mentalno zdravlje na Blumberg školi.
Rezultati nove studije delimično potvrđuju nalaze iz ranije studije na manjem uzorku, koju je takođe vodio Spira, i sugerišu da bi aktigrafi jednog dana mogli da budu alat za otkrivanje Alchajmerove bolesti u početku pre nego što nastupi značajna kognitivna oštećenja. Podaci iz prethodne studije su došli iz učesnici u studijama Anti-Amiloid Treatment in Asimptomatic Alzheimer’s (A4) i Longitudinal Evaluation of Amiloid Risk and Neurodegeneration (LEARN).
Za svoju novu studiju, Spira i kolege su istraživali potencijal praćenja zasnovanog na aktgrafu kod 82 osobe koje žive u zajednici čija je prosečna starost bila oko 76 godina. Svaki učesnik je imao PET skeniranje za merenje amiloida mozga i nosio je aktograf 24 sata dnevno tokom jedne nedelje. .
Koristeći osetljivu statističku tehniku pod nazivom FOSR (funkcija na skalarnoj regresiji), istraživači su otkrili da je 25 amiloid-pozitivnih učesnika, u poređenju sa 57 amiloid-negativnih učesnika, imalo veću srednju aktivnost tokom ranog popodneva, od 1:00 do 3 :30 popodne, i manje dnevne varijabilnosti aktivnosti od 13:30 do 16:00. i od 7:30 do 22:30 časova.
U konzervativnijim analizama, neki od ovih vremenskih prozora sa razlikama više nisu bili statistički značajni. Bez obzira na to, veća popodnevna aktivnost i manja popodnevna varijabilnost odražavaju prethodne nalaze istraživača.
Procenjuje se da Alchajmerova bolest, vodeći uzrok demencije, pogađa više od 6 miliona starijih odraslih osoba u SAD. Proces Alchajmerove bolesti još uvek nije u potpunosti shvaćen, ali ga karakterišu amiloidni plakovi i zapetljaji u mozgu, koji obično počinju da se akumuliraju deceniju ili dva pre nego što se dijagnostikuje Alchajmerova bolest.
Jedini odobreni tretmani koji mogu usporiti tok bolesti su oni koji ciljaju amiloid beta i smanjuju plakove. Mnogi istraživači veruju da takvi tretmani mogu biti mnogo efikasniji ako se daju ranije u toku bolesti — idealno, godinama pre nego što demencija postane očigledna.
Abnormalni obrasci spavanja i budne aktivnosti su proučavani kao potencijalni rani pokazatelji Alchajmerove bolesti. Pacijenti sa Alchajmerom obično imaju abnormalne ritmove spavanja i buđenja, a prethodne studije su pronašle dokaze da akumulacija amiloida može poremetiti ritmove spavanja i buđenja relativno rano u procesu bolesti. Takođe postoje dokazi da gubitak sna promoviše akumulaciju amiloida, što ukazuje na „začarani krug“.
Ovakvi nalazi nagoveštavaju mogućnost da bi starije odrasle osobe jednog dana, između ostalih mera, mogle da nose uređaje nalik ručnim satom koji bi automatski pratili i analizirali njihovu aktivnost spavanja i budnosti. Pojedinci sa anomalnim obrascima aktivnosti mogli bi da se konsultuju sa svojim lekarima radi detaljnijeg skrininga na Alchajmerovu bolest.
Pojedinci u novoj studiji bili su učesnici dugotrajne studije, Baltimorske longitudinalne studije starenja, koju sprovodi Intramuralni istraživački program Nacionalnog instituta za starenje (NIA), deo Nacionalnog instituta za zdravlje (NIH) . Nekoliko članova NIA tima bili su koautori studije.
Standardne, ne-FOSR statističke metode nisu otkrile nikakve značajne razlike u aktivnosti ili obrascima spavanja, što sugeriše da metode mogu biti manje osetljive na taloženje amiloida.
U ranijoj studiji aktigrafije, istraživači su, koristeći analize zasnovane na FOSR-u na drugom uzorku od 59 učesnika, otkrili povećanje srednje aktivnosti u popodnevnim satima i razlike u varijabilnosti, uključujući nižu varijabilnost u popodnevnim satima, među učesnicima pozitivnim na amiloid.
Naučnici ne znaju zašto bi nagomilavanje amiloida izazvalo razlike u obrascima aktivnosti u ovo određeno doba dana. Oni primećuju da postoji dobro poznata pojava među osobama sa Alchajmerovom bolešću pod nazivom „zalazak sunca“, u kojoj se agitacija povećava popodne i rano uveče.
„Moguće je da je veća popodnevna aktivnost koju smo primetili signal ‘prekliničkog zalaska sunca'“, kaže Spira.
„Istovremeno, važno je napomenuti da ovi nalazi predstavljaju proseke među malim uzorkom starijih ljudi u kratkom vremenskom periodu. Ne možemo predvideti da li će pojedinac razviti amiloidne plakove na osnovu vremena njihove aktivnosti. Dakle, , bilo bi prerano da stariji ljudi budu zabrinuti jer njihovi fitnes pratioci kažu da su posebno aktivni popodne, na primer.“
On i njegove kolege planiraju da urade veće studije ove vrste. Oni se takođe nadaju da će sprovesti dugoročne studije kako bi videli da li su dnevne promene obrasca aktivnosti povezane ne samo sa amiloidom mozga već i sa stvarnim kognitivnim padom.
