Kada većina ljudi čuje reč uranijum, pomisli na pečuraste oblake ili Hladni rat. Međutim, uranijum nije samo gorivo za strahove od nuklearne katastrofe. To je element koji igra ključnu ulogu u modernoj energiji, medicini i geopolitici.
U junu 2025. godine, uranijum je ponovo dospeo u svetsku javnost kada su Sjedinjene Američke Države izvele vojne napade na lokacije u Iranu za koje se verovalo da sadrže visoko obogaćeni uranijum. Ova akcija je ponovo pokrenula hitne razgovore o nuklearnoj proliferaciji. Mnogi naslovi su spominjali obogaćivanje uranijuma u Iranu od 60%, ali šta to zapravo znači?
Uranijum zauzima 92. mesto u periodnom sistemu i predstavlja radioaktivni, metalni element. Radioaktivnost je prirodan proces u kojem se neki atomi, poput uranijuma, razlažu sami od sebe, oslobađajući energiju. Nemački hemičar Martin Hajnrih Klaproth je prvi identifikovao uranijum 1789. godine, nazivajući ga po novootkrivenoj planeti Uran.
Moć uranijuma nije otkrivena sve do 20. veka, kada su naučnici shvatili da se atomi uranijuma mogu cepati putem nuklearne fisije. U fisiji, jezgro atoma se deli na dva ili više jezgara, što oslobađa velike količine energije. Uranijum se može naći gotovo svuda, u steni, zemlji i vodi, a tragovi uranijuma postoje čak i u biljkama i životinjama.
Neobrađeni uranijum se većinom sastoji od uranijuma-238, dok samo oko 0,7% čini uranijum-235, izotop koji omogućava najviše nuklearne fisije. Proces obogaćivanja se koristi kako bi se povećao sadržaj uranijuma-235, što ga čini korisnijim za razvoj nuklearnih oružja. Obogaćivanje se obično sastoji od tri koraka, počevši od pretvaranja uranijuma u gas.
Uranijum može napajati nuklearne elektrane kada je obogaćen između 3% i 5%. Kada je obogaćen 20% ili više, smatra se visoko obogaćenim uranijumom, dok se 90% ili više klasifikuje kao uranijum vojnog kvaliteta. Ova visoka klasa omogućava održavanje brze, nekontrolisane lančane reakcije, oslobađajući veliku količinu energije.
Iako se mnogi naslovi fokusiraju na vojni potencijal uranijuma, ovaj element takođe igra vitalnu ulogu u modernom životu. Na niskim nivoima obogaćenja, uranijum snabdeva skoro 10% svetske električne energije. U Sjedinjenim Američkim Državama, mnoge nuklearne elektrane koriste uranijumsko gorivo, proizvodeći energiju bez ugljen-dioksida.
Uranijum je priča o dualnosti. To je mineral iz drevnih stena koji može osvetliti grad ili ga uništiti. Nije samo relikt Hladnog rata ili naučne fantastike. To je stvarnost koja oblikuje naš svet – od globalnih sukoba do klinika za rak, od energetske mreže do međunarodne diplomatije. Na kraju, prava moć nije samo u energiji koju element oslobađa, već u tome kako ljudi biraju da je koriste.
