Novo istraživanje pokazuje da je uglavnom autohtono stanovništvo Grenlanda veoma svesno da se klima menja i da je mnogo verovatnije nego ljudi u drugim arktičkim nacijama da kažu da su lično pogođeni. Ipak, mnogi ne krive ljudske uticaje — posebno one koji žive tradicionalnim načinom života koji su najdirektnije pogođeni uticajima brzog trošenja leda i radikalnih promena vremena. Studija se pojavljuje ove nedelje u časopisu Nature Climate Change.
„Grenland je van top lista kada je u pitanju procenat ljudi koji vide i lično doživljavaju efekte klimatskih promena. Ali postoji velika neusklađenost između nauke o klimi i lokalne svesti o klimatskim promenama izazvanim ljudima“, rekao je glavni autor Kelton. Minor, postdoktorski istraživač na Institutu za nauku o podacima Univerziteta Kolumbija i Školi za klimu u Kolumbiji. Istraživači sugerišu da obrazovni i kulturni faktori igraju ulogu.
Arktički regioni se zagrevaju čak četiri puta brže od svetskog proseka, a Grenlanđani, koji se oslanjaju na hladne sezonske uslove za lov, ribolov i putovanja, su na prvoj liniji fronta. Sneg i morski led, nekada predvidljive platforme za prelazak sa mesta na mesto i zaradu za život, opadaju; kišne oluje su sve veće, čak i zimi; permafrost se topi; a moćni centralni ledeni pokrivač brzo gubi masu. Ove promene doprinose puzavom porastu nivoa mora na dalekim obalama, ali za Grenlanđane efekti su trenutni.
Autori studije su anketirali oko 1.600 ljudi, oko 4% odrasle populacije Grenlanda. Otkrili su da 89% veruje da se klimatske promene dešavaju – slično kao i druge nacije sa barem nekim arktičkim teritorijom, uključujući Švedsku, Kanadu, Rusiju i Island. (Izuzetak: Sjedinjene Države, sa samo 68%). Uz to, procenat Grenlanđana koji kažu da lično doživljavaju posledice je više nego dvostruko veći od ostalih arktičkih nacija – skoro 80%. Među ribarima, lovcima i ljudima koji žive u malim, ruralnim selima, udeo je blizu 85%.
Ipak, na pitanje da li ljudi izazivaju promene, samo oko 50% je odgovorilo na ovu vezu, au ruralnim oblastima samo 40%.
Istraživači kažu da studija sugeriše da obrazovanje igra važnu ulogu, napominjući da mnogi ljudi u ruralnim područjima nemaju srednje obrazovanje. „Sela nemaju isti pristup formalnom obrazovanju, posebno posle osnovne škole, i to može objasniti mnogo toga“, rekao je Minor. On ističe da su se istraživači klime iz celog sveta decenijama okupljali na Grenlandu i da je veliki deo dokaza o klimatskim promenama na ljudima proizašao iz njihovog rada. „Jedan od ključnih uvida moderne nauke o klimi, koji je delimično izveden iz ledenog pokrivača Grenlanda, možda neće biti široko dostupan javnosti Grenlanda“, rekao je on.
Topla klima ulazi u skoro svaki aspekt života, na ponekad iznenađujuće načine. Na primer, mnogi ljudi žive na uskim trakama priobalnog zemljišta bez leda koje se nalazi uz visoku unutrašnju ledenu plohu. U nekim oblastima, površina leda se topi tako brzo da primetno tone, poput vrha planine koji se sruši buldožerom; kao rezultat toga, ljudi u nekim naseljima dobijaju više sati dnevnog svetla, jer sunce izlazi iznad tek spuštenog horizonta. I, za razliku od većine sveta, nivo mora ovde uglavnom tone, a ne raste. Ovo je delimično zbog činjenice da se led gubi pritisak sa zemlje i zemlja se diže. U zemlji koja je uglavnom bez puteva, ovo predstavlja potencijalne blokade za plovidbu u jako korišćenim, ali već često plitkim priobalnim vodama – predmet odvojenog istraživanja naučnika iz Kolumbije.
Istoričarka kulture Manumina Lund-Jensen, sa Univerziteta Ilisimatusarfik Grenland i koautor studije, predlaže dalju dimenziju verovanja o ljudima i životnoj sredini. „Na Grenlandu većina ljudi komunicira sa Silom, [grenlandskim duhom vazduha, vremenom], [koje] takođe opisuje našu svest i povezanost sa univerzumom“, rekla je ona. „Znanje o Sili prenosilo se kroz generacije usmenim predanjima i zapažanjima i može učiniti razliku u preživljavanju za sebe i druge.
Ovo gledište može „povećati psihološku distancu prema antropogenom signalu u klimatskom sistemu“, piše ona u studiji. „Ljudi se možda ne smatraju moćnim u odnosu na Silu.
Sveukupni pogledi ljudi na prirodu mogu imati praktične efekte, kažu istraživači. Majnor kaže da, iako to nije bio deo trenutne studije, čini se da će oni koji odbacuju ljudski uticaj verovatnije videti promene kao uglavnom štetne – kraće sezone lova, opasnije oluje, nepredvidljivije vreme.
S druge strane, oni koji vezuju čoveka mogu je drugačije videti. Primer: svetu ponestaje peska, ključnog sastojka betona. Grenland sada pliva u njemu, dok se glečeri povlače, ostavljajući za sobom ogromne naslage. Prethodna istraživanja pokazuju da će oni koji su svesni ljudskog uticaja na klimu verovatnije razmotriti ljudsku akciju da se prilagode, rekao je Majnor, i favorizovali izvoz ove iznenada dostupne robe.
„Percepcije uticaja i uzroka klimatskih promena su ključni pokretači društvenog ublažavanja klimatskih promena i prilagođavanja“, rekao je koautor studije Minik Rosing, geolog sa Univerziteta u Kopenhagenu. „Razumevanje načina na koji se percepcije oblikuju je fundamentalno za istraživanje klimatskih promena i informisanje o klimatskim akcijama.
Istraživači pišu da kreatori politike i građanske institucije treba da „podrže konvergenciju visoko adaptivnog Inuitskog znanja o Sili i lokalne klimatske varijabilnosti sa znanjem klimatskih naučnika“, i da klimatske projekcije i istorijski uvidi izvedeni iz ledenog pokrivača „budu široko rasprostranjeni i integrisani u Obrazovni programi osnovnih škola Grenlanda u skladu sa znanjem Inuita.“
