Izloženost kanabisu tokom trudnoće povezana je sa brojnim genetskim promenama kod novorođenčeta, što podržava spekulacije da bi upotreba leka od strane majke mogla negativno uticati na tekući neurorazvoj njihovog deteta.
Međunarodni tim istraživača koji stoji iza studije otkrio je da je prenatalna izloženost kanabisu (PCE) povezana sa promenama u genetskoj ekspresiji kod novorođenčadi koje su opstale u njihovom odraslom životu. Ove epigenetske promene su uticale na više od pola tuceta gena povezanih sa rastom nervnih puteva u različitim tačkama razvoja.
„Prvo u svetu, identifikovali smo značajan broj molekularnih promena u genima uključenim u neurorazvoj i neurorazvojne bolesti, tokom čitavog života“, kaže genetičarka Ejmi Ozborn sa Univerziteta u Kenterberiju na Novom Zelandu.
„Ovo je ključni nalaz jer sugeriše da postoji molekularna veza između prenatalne izloženosti kanabisu i uticaja na gene uključene u neurorazvoj.“
Istraživači su koristili dve postojeće baze podataka koje su pratile pojedince od rođenja, u nekim slučajevima do 27. godine. Samoprijavljivanje je korišćeno za procenu navika majki o upotrebi droga, sa uzorcima krvi sakupljenim iz pupčane vrpce novorođenčadi i direktno od starije dece koja su davala DNK materijal.
Proces koji reguliše aktivnost gena poznat kao metilacija DNK značajno je varirao između dece koja su bila izložena kanabisu i one koja nisu, posebno među sedam gena za koje se zna da su povezani sa razvojem mozga, anksioznošću i autizmom.
„Ovo je ključni nalaz jer sugeriše da postoji molekularna veza između prenatalne izloženosti kanabisu i uticaja na gene uključene u neurorazvoj“, kaže Osborn.
Potrebno je više raditi da bi se razumele implikacije rezultata. Ukupan broj PCE pojedinaca u studiji bio je relativno mali, pri čemu je samo jedna od dve baze podataka pružala uzorak koji je bio dovoljno velik da se kontroliše prenatalna izloženost duvanu.
Od 858 novorođenčadi iz te baze podataka, samo 10 je bilo prenatalno izloženo isključivo kanabisu. Još 20 je bilo izloženo i kanabisu i duvanu prenatalno. Slično tome, samo 11 od 922 dece starosti od 7 godina u vreme prikupljanja podataka bilo je izloženo samo kanabisu, dok je još 21 bilo izloženo obema drogama.
Iako metoda ne može pokazati direktnu uzročno-posledičnu vezu, rezultati su dovoljno zabrinjavajući da zahtevaju dublji pregled. Sa nedavnim istraživanjem koje pokazuje da više od 8 procenata američkih žena redovno koristi kanabis tokom trudnoće (sa 3,4 procenta u 2002.) – često za ublažavanje stresa i anksioznosti – važno je podići svest o potencijalnim uticajima na zdravlje.
Dokazi se takođe povećavaju. Ranije ove godine studija koja je uključivala pacove pokazala je povezanost između sastojaka kanabisa i problema sa razvojem mozga, dok su ranija istraživanja povezivala upotrebu kanabisa tokom trudnoće sa promenama u ponašanju u detinjstvu.
„Kanabis je sada najčešće korišćena droga, isključujući alkohol i duvan, među trudnicama u Sjedinjenim Državama i učestalost raste od pandemije COVID-19“, kaže Ozborn.
„Nadamo se da će naše istraživanje inspirisati dalju istragu sa većim grupama i uskoro će biti jasnijih saveta za trudnice o uticaju upotrebe kanabisa. U suprotnom, potencijalni rizik za decu ostaje i verovatno će rasti.“
