Naučnici su uočili šta bi mogao biti najmlađi mali plavi kit (Balaenoptera musculus brevicauda) ikada viđen u vodama Australije.
Tele je fotografisao pilot-spotter Tifani Klajn koja je letela iznad tropskih voda kod obale Ningalua, na severozapadu Australije, da bi satelitski označila male plave kitove za zajednički istraživački projekat između Australijskog instituta za nauku o moru (AIMS) i Centra za kitove. Istraživanja.
Istraživači se nadaju da će saznati više o migratornim putevima, područjima hranjenja i reprodukciji ove potencijalno ugrožene podvrste plavog kita o kojoj se malo zna.
Ovi kitovi prolaze kroz tople vode Ningalua tokom svoje migracije ka severu iz kanjona Perta u jugozapadnoj Zapadnoj Australiji, kroz tropske krajeve na severozapadnom vrhu Australije, da bi na kraju stigli do mora Banda blizu istočne Indonezije preko voda Istočnog Timora.
Od kada je nadgledanje počelo 1999. godine, krave i mlada telad su primećeni na najjužnijem kraju rute, ali nikada nismo videli nijednu tako malu kao bebu od 6–7 metara (oko 20–23 stopa) koju je Klajn primetio off Ningaloo.
„Ranije sam ih video kasnije tokom godine, oko septembra ili oktobra, i kako putuju na jug“, kaže Klajn.
„Ova telad bila su otprilike upola manja od svoje majke, dok je ova bila samo oko trećine veličine.
Trenutni zajednički istraživački projekat, koji je počeo 2019. godine, uključuje pričvršćivanje oznaka na kitove koje se mogu očitati putem satelita, i ronilačke logere koji daju očitavanja o kretanju kitova pod vodom.
Veruje se da su se ovi mali plavi kitovi odvojili od svog antarktičkog srodstva plavih kitova (Balaenoptera musculus intermedia) pre oko 20.000 godina, kada su bili potisnuti ka severu širenjem morskog leda tokom poslednjeg glacijalnog maksimuma.
Čak i kada se led povukao, ova mala grupa je ostala u svom novom antipodnom domu, što je glavni razlog njihove izrazite loze i niske genetske raznolikosti.
„Niko zapravo ne zna gde se teli mali plavi kitovi, ali ovde u Indijskom okeanu se smatra da se razmnožavaju i tele na kraju svoje migracije ka severu od obale Zapadne Australije i u vodama Indonezije“, kaže ekolog Mišel Tums iz AIMS-a, koji vodio projekat.
Pa ipak, veličina teleta primećenog u australijskim vodama i njegova blizina Ningalu sugerišu da je rođeno bliže ključnim hranilištima u kanjonu Perta, koji je južni kraj njihove migratorne rute.
„Neki stručnjaci misle da bi mogli da rode, ili da se oteluju, ubrzo nakon što napuste svoja hranilišta, što je za ovu populaciju kanjon Perta“, kaže Thums, dodajući, „nakon konsultacija sa drugim stručnjacima u [severnom migracijskom] regionu, tele ove veličine nije nešto što je neko od njih ranije primetio.“
Nedavna viđenja na severnom kraju migratorne rute ovih neuhvatljivih kitova, u Istočnom Timoru, takođe su bacila svetlo na tajne živote ovih nežnih divova.
Snimak snimljen u okviru decenijskog projekta koji vodi ekolog mora sa Australijskog nacionalnog univerziteta Karen Edivane otkriva majku koja doji svoje mlade i par odraslih osoba koje se pare.
„Naš decenijski projekat je dokumentovao neka od manje poznatih intimnih reproduktivnih ponašanja plavih kitova, neka po prvi put. Veoma je uzbudljivo“, kaže Edivane.
Ovi dokazi, kažu istraživači, sugerišu da je gornji kraj migracije kitova takođe kritično mesto za reprodukciju.