Uobičajeni lek za dijabetes, metformin, usporava rast prekanceroznih ćelija u jednjaku, dok ga neki metabolički uslovi ubrzavaju, sugeriše nova studija.
Istraživači sa Vellcome Sanger instituta otkrili su da metformin smanjuje rast potencijalno kancerogenih ćelija i kod miševa i u laboratorijskim eksperimentima. Tim je takođe otkrio da metabolički uslovi kao što su dijabetes i gojaznost mogu povećati prednost rasta ovih izmenjenih ćelija u ljudskim uzorcima.
Nalazi, nedavno objavljeni u Nature Genetics, ističu potencijalnu ulogu metformina i ukupnog metaboličkog zdravlja u upravljanju rizikom od raka skvamoznog jednjaka. Istraživači sugerišu da bi lek mogao biti koristan osim njegove uloge u dijabetesu, iako je potrebno više istraživanja.
U Velikoj Britaniji se svake godine dijagnostikuje oko 9.200 novih slučajeva raka jednjaka, a oko jedne petine od njih su skvamozni karcinomi. Pacijenti imaju lošu stopu preživljavanja – samo oko 17% onih u Engleskoj preživi pet godina ili više. Ovi karcinomi nastaju od mutiranih ćelija prisutnih u jednjaku.
Kako starimo, ćelije našeg tela prirodno akumuliraju genetske promene. Iako je većina bezopasna, neke mogu dati ćelijama prednost u rastu i vremenom dovesti do bolesti povezanih sa starenjem, poput raka. Poznato je da gen koji se zove PIK3CA igra glavnu ulogu u rastu ćelija. Kada se pojave mutacije u ovom genu, one uzrokuju brzo razmnožavanje ćelija i mogu dovesti do raka jajnika, dojke, pluća, mozga i jednjaka.
U ovoj novoj studiji, istraživači sa Vellcome Sanger instituta su koristili eksperimente na miševima, ćelijskim kulturama i DNK sekvenciranju ljudskih uzoraka da bi proučavali evoluciju mutacija u jednjaku. Oni su se fokusirali na specifičnu mutaciju u genu PIK3CA koja može pokrenuti agresivan rast ćelija kada se promeni.
Tim je primetio da ćelije sa ovim PIK3CA mutacijama rastu brže od normalnih ćelija. Takođe su otkrili da ishrana sa visokim sadržajem masti i dijabetes tipa 1 kod miševa pojačavaju rast ćelija sa PIK3CA mutacijama. Kada su pogledali uzorke ljudskog jednjaka, otkrili su da osobe sa prekomernom težinom imaju više ćelija sa PIK3CA mutacijama u poređenju sa onima sa normalnom težinom, što ukazuje da gojaznost može povećati rizik od raka jednjaka.
Nasuprot tome, otkrili su da kada se leče antidijabetičkim lekom metforminom, mutantne ćelije su izgubile prednost u rastu, kako kod miševa tako i u ćelijama uzgojenim u laboratoriji. Ovaj efekat je primećen kod miševa bez dijabetesa.
Metformin je najčešće propisan lek za osobe sa dijabetesom tipa dva, koji se koristi za lečenje visokog šećera u krvi. Prethodne epidemiološke studije su sugerirale da metformin može smanjiti učestalost raka kod dijabetičkih populacija, ali specifični mehanizmi djelovanja i koje populacije mogu imati koristi su malo shvaćeni.
Efekat metformina na rast ćelija koje nose PIK3CA mutacije otvara vrata za prenamenu ovog leka za sprečavanje raka povezanih sa PIK3CA.
„Kako starimo, naša tela akumuliraju mutirane ćelije. Učenje koji faktori izazivaju rast ćelija koje nose ove mutacije povezane sa rakom mnogo pre nego što se rak razvije, otvara vrata novim strategijama prevencije. Ovo naglašava kako napredak u ćelijskoj biologiji može dovesti do neočekivanih zdravstvenih koristi.
„Kako steknemo više uvida u ono što pokreće rak, sve su veće mogućnosti za prenamenu postojećih lekova, otkrivanje novih tretmana i istraživanje promena načina života koje bi mogle da smanje rizik od raka“, kaže dr Albert Herms.
„Naši nalazi pokazuju kako se uobičajeni, sigurni lek kao što je metformin može koristiti na nove načine za sprečavanje karcinoma povezanih sa PIK3CA mutacijama. Ovo otkriće bi moglo da ponudi novi alat za prevenciju raka, posebno kod ljudi sa većim rizikom zbog metaboličkih poremećaja“, kaže dr Phil Jones.
„Jedan od najbržih načina da se poboljšaju ishodi raka je pronalaženje novih namena za postojeće lekove. Ovo istraživanje nam daje važan prvi uvid u načine na koje bi metformin mogao da se koristi za prevenciju raka jednjaka, mada su potrebna dalja klinička ispitivanja da bi se razumelo kako treba biti primenjen i koji pacijenti bi mogli imati najviše koristi.
„Ovo istraživanje i projekti poput njega vode nas ka uzbudljivoj budućnosti u kojoj je rak mnogo lakše sprečiti“, kaže dr Iain Foulkes.
