Držanje matica ohlađenih u unutrašnjim rashladnim jedinicama može učiniti praksu „skladišta matica“ – skladištenja viška matica u proleće da bi dopunile košnice u jesen – stabilnijom i manje radno intenzivnim, pokazalo je istraživanje Univerziteta Vašington State. Takođe može pomoći u jačanju opstanka medonosnih pčela u uslovima promene klime.
U radu objavljenom u časopisu Journal of Apicultural Research, istraživači su upoređivali banke matica koje se čuvaju u rashladnim jedinicama sa onima koje se čuvaju na konvencionalni način na otvorenom i kontrolnom grupom koja se ne nalazi u bankama. Otkrili su da su matice koje se čuvaju na nižim temperaturama imale veću stopu preživljavanja i da im je potrebno manje održavanja od onih koje se čuvaju na otvorenom.
Ova studija i buduće potencijalno usavršavanje mogli bi biti još jedan deo u konačnoj slagalici smanjenja gubitka pčelinjih zajednica svake godine, rekao je stariji autor Brandon Hopkins, pomoćni profesor istraživanja na Odeljenju za entomologiju VSU.
„Mnogi gubici medonosnih pčela su problemi kvaliteta matice“, rekao je Hopkins. „Ako imamo metodu koja povećava broj raspoloživih matica ili stabilnost matica iz godine u godinu, onda to pomaže u broju kolonija koje prežive zimu u zdravom stanju.
U pčelarskoj industriji, proizvođači matica često „bankiraju” matice preko leta tako što ih čuvaju u malim kavezima. Ti mali kavezi se zatim stavljaju u veliku koloniju sa mnogo radnika koji brinu o maticama u kavezima, sa čak 200 matica po banci. Banka od 100 matica ima vrednost veću od 5.000 dolara, a proizvođači mogu imati 10 do 20 banaka pri ruci.
Za ovu studiju tim je pripremio 18 banaka sa 50, 100 i 198 matica po banci. Hlađene banke su odgovarale preživljavanju spoljašnjih grupa, a u bankama od 100, preživljavanje je bilo veće, sa 78% matica koje su preživele šest nedelja skladištenja u poređenju sa 62% u grupi na otvorenom. Matice u obe grupe bile su istog kvaliteta, slično dobrog zdravlja. Ohlađenim bankama matica je takođe bilo potrebno manje održavanja.
Pčelarima su potrebne matice medonosnih pčela da bi održale kolonije koje oprašuju useve, a potražnja za maticama je velika u proleće. Tada pčelari nadoknađuju gubitke iz prethodne godine.
Kada proizvođači matica ispune tu potražnju, ne mogu tek tako da isključe proizvodnju matica. Proizvođači mogu da rezervišu višak matica kako bi pomogli u ispunjavanju budućih potreba pčelara, koji često obnavljaju zalihe matica posle leta.
Kraljice se ne mogu proizvoditi na visokim temperaturama, rekao je Hopkins. Bankarstvo drži inventar pri ruci kada se potražnja vrati na jesen.
Održavanje zaliha matica dostupnih pčelarima za kupovinu postaje sve teže. Ogromna većina američkih proizvođača kraljica nalazi se u Kaliforniji, gde rastu temperature i požari postaju sve češći.
„Čuli smo da proizvođači matica u Kaliforniji imaju teškoće sa bankarstvom matica kada su temperature preko 100 stepeni tokom leta“, rekao je Hopkins. „Malo je zastrašujuće čuvati 80% zaliha matica u zemlji na lokaciji koja je podložna šumskim požarima, dimu i visokim temperaturama.
Hopkins je bio iznenađen koliko je eksperiment dobro funkcionisao, s obzirom na izazove bankarstva kraljice.
„To je umetnost“, rekao je. „Potrebna je značajna količina održavanja, veštine i nege: upravljanje, hranjenje i premeštanje resursa.
Tim je otkrio da su u rashladnim jedinicama pčele dobro prolazile samo sa hranom i bez ljudskog uplitanja.
