U zamračenoj konferencijskoj sali u Amsterdamu ovog leta, grupa industrijskih i akademskih naučnika izašla je na scenu da objavi plan za radikalno proširenje definicije Alchajmerove bolesti kako bi obuhvatila milione ljudi bez pritužbi na pamćenje.
Oni sa normalnom spoznajom koji su pozitivni na povišene nivoe određenih proteina koji su povezani sa Alchajmerovom bolešću – ali nije dokazano da uzrokuju bolest – bili bi dijagnostikovani da imaju Alchajmerovu fazu 1, objasnili su članovi panela.
Čak i pre nego što se prezentacija završila, prisutni su u prepunoj sali stajali u redu iza mikrofona da postavljaju pitanja, prema video snimku događaja.
„Ovo me muči“, rekla je panelu dr Andrea Bozoki, neurolog sa Univerziteta Severne Karoline. „Uzmite gomilu ljudi koji možda nikada neće razviti demenciju ili čak kognitivno oštećenje i nazivate ih stadijumom 1. Čini se da to ne odgovara.“
Prema predlogu, desetine miliona Amerikanaca sa normalnom kognicijom bi bili pozitivni na abnormalne nivoe amiloida ili taua, dva proteina koja testovi traže, a većini njih možda nikada neće biti dijagnostifikovana demencija, pokazuju studije. Procenjuje se da 60-godišnji muškarac koji je pozitivan na testu ima 23% rizika od razvoja demencije tokom svog života.
Kritike plana su se pojačale otkako je predstavljen u julu na međunarodnoj konferenciji kojoj je prisustvovalo 11.000 lekara i naučnika. Ali panel, koji je organizovalo neprofitno udruženje Alchajmerove bolesti, nastavlja sa nastojanjem da proširi dijagnozu na ljude koji nemaju probleme da se sete događaja ili koji je dan – i ubeđuje skeptike da simptomi Alchajmerove bolesti nisu neophodni da bi imali bolest.
Članovi komisije tvrde da što ranije pacijenti dobiju pomoć, to bi ona mogla biti efikasnija. Dostupnost novih lekova za pacijente sa ranim simptomima Alchajmerove bolesti podstakla ih je sada na akciju, kažu oni.
Plan bi mogao biti odobren od strane panela i objavljen u medicinskom časopisu početkom ove godine, rekli su zvaničnici udruženja. Takav potez će verovatno biti uticajan: Sličan predlog iz 2018. koji je iznet kao pomoć u vođenju istraživanja eksperimentalnih lekova za Alchajmerovu bolest brzo je usvojila Uprava za hranu i lekove i često ga citiraju lekari, naučnici i zdravstvena osiguranja.
Od koristi su kompanije za farmaceutska i medicinska testiranja koje zapošljavaju sedam članova komisije od 20 ljudi. Najmanje još sedam članova panela su akademici koji od tih kompanija dobijaju novac za konsalting ili istraživanje. Panelisti do kojih je došao The Times rekli su da finansiranje nije uticalo na njihove odluke.
Četiri druga naučnika koji su spoljni savetnici panela su rukovodioci kompanija Eisai i Biogen, proizvođača dva nova leka za pacijente sa Alchajmerom, i Eli Lilli i Genentech, koji razvijaju slične lekove.
Američko gerijatrijsko društvo je nazvalo finansijske veze članova panela sa industrijom „potpuno neprikladnim“. U analizi predloga, društvo je upozorilo da bi predlog mogao da dovede do preterane dijagnoze Alchajmerove bolesti i podvrgne ljude tretmanima sa „ograničenom koristi i velikim potencijalom štete“.
Drugi su rekli da je plan u najboljem slučaju bio preran.
„Mislim da je ovo neproverena, neistražena teritorija“, rekao je dr Madhav Tambiseti, viši istraživač na Nacionalnom institutu za starenje. „Nisam u toj fazi u kojoj bih mogao da postavim dijagnozu Alchajmerove bolesti kod nekoga ko je kognitivno normalan na osnovu prisustva jednog biomarkera.“
Prema predlogu, ljudi bez problema sa pamćenjem koji su pozitivni na abnormalne nivoe amiloidnih ili tau proteina bili bi klasifikovani kao Faza 1. Oni bi prešli u Fazu 2 ako počnu da doživljavaju „neurobihejvioralne teškoće“ kao što su depresija, anksioznost ili apatija— simptomi koji često nisu povezani sa Alchajmerovom bolešću – čak i ako je kognicija pacijenta nepromenjena.
Faza 3 bi bila za one sa blagim kognitivnim oštećenjem, dok bi faze 4 do 6 opisale pacijente sa blagom, umerenom ili teškom demencijom.
Potez da se više Amerikanaca označi kao da imaju Alchajmerovu bolest dolazi usred višedecenijskog pada rizika od demencije. Istraživači ne znaju zašto rizik opada, ali kažu da bi viši nivoi obrazovanja, smanjenje pušenja i bolji tretman visokog krvnog pritiska mogli biti faktori.
Dr Piter Vajthaus, profesor neurologije na Univerzitetu Case Vestern Reserve, jedan je od nekoliko lekara koji su primetili da bi plan mogao da koristi Alchajmerovom udruženju jer većina njegovih donacija dolazi od ljudi koji poznaju jednog od procenjenih 6,7 miliona Amerikanaca koji sada žive sa bolešću i žele da pomognu u pronalaženju leka. Ako se više Amerikanaca dijagnostikuje bolest prema novoj definiciji, redovi mogućih donatora bi se povećali, rekao je on.
„Ovo povećava potencijal da više ljudi želi da da novac“, dodao je Vajthaus.
Panel je rekao da sada predlaže promene jer je FDA odobrila dva leka – Eisai’s Lekembi i Aduhelm iz Biogena – za pacijente u ranim fazama opadanja pamćenja. Iako je započeta studija o efektima Lekembi na asimptomatske ljude, trenutno nema dokaza da ga davanje ljudima bez kognitivnih oštećenja može smanjiti rizik od demencije ili odložiti pojavu Alchajmerovih simptoma.
Još jedan razlog za promenu, rekao je panel, bila je dostupnost novih testova krvi koji obavljaju „odličan“ posao otkrivanja abnormalnih nivoa amiloida i taua u mozgu. Krvni testovi su lakši i manje invazivni od PET skeniranja i kičmenih udara koji se tradicionalno koriste za merenje nivoa proteina povezanih sa Alchajmerovom bolešću.
„Svrha ove inicijative je da unapredi nauku o ranom otkrivanju i lečenju“, rekla je članica panela Maria Carrillo, glavni naučni službenik Alchajmerovog udruženja. „Da bismo sprečili demenciju, moramo da otkrijemo i lečimo bolest pre nego što se pojave simptomi.
Tambiseti i drugi lekari takođe primećuju da se plan ne bavi ozbiljnim bioetičkim problemima koji dolaze sa testiranjem zdravih ljudi na znake Alchajmerove bolesti.
Ljudi bez problema sa pamćenjem koji saznaju da su pozitivni na abnormalne nivoe amiloida ili tau proteina mogu patiti od depresije, anksioznosti i misli o samoubistvu, otkrile su studije.
Pozitivan test takođe može dovesti do diskriminacije od strane poslodavaca i kompanija koje nude životno, invalidsko osiguranje i osiguranje za dugotrajnu negu. Taj rizik je toliko stvaran da se ljudima bez pritužbi na pamćenje savetuje da ne testiraju na abnormalne proteine.
„To je zaista osnovni problem“, rekao je Tambiseti. „Ponavljam, mislim da je to neproverena, neistražena teritorija.“
