Ujedinjene nacije su u utorak upozorile svet da se pripremi za efekte El Nina, rekavši da će vremenski fenomen koji izaziva više globalne temperature potrajati tokom 2023.
El Nino je prirodni klimatski obrazac koji se obično povezuje sa povećanom toplotom širom sveta, kao i sušom u nekim delovima sveta i obilnim kišama na drugim mestima.
Fenomen se javlja u proseku svake dve do sedam godina, a epizode obično traju devet do 12 meseci.
Svetska meteorološka organizacija UN je objavila da je El Nino već u toku i rekla da postoji 90 odsto šanse da se nastavi tokom druge polovine 2023.
„Početak El Nina će u velikoj meri povećati verovatnoću obaranja temperaturnih rekorda i izazivanja ekstremnijih vrućina u mnogim delovima sveta i u okeanu“, upozorio je generalni sekretar SMO Peteri Talas.
„Deklaracija o El Ninu od strane SMO je signal vladama širom sveta da mobilišu pripreme za ograničavanje uticaja na naše zdravlje, naše ekosisteme i naše ekonomije“, rekao je Talas.
„Rana upozorenja i anticipirajuća akcija ekstremnih vremenskih događaja povezanih sa ovim glavnim klimatskim fenomenom su od vitalnog značaja za spas života i sredstava za život.
Američka Nacionalna administracija za okeane i atmosferu, koja se hrani u SMO, objavila je 8. juna da je El Nino stigao.
„Očekuje se da će biti barem umerene jačine“, rekao je SMO.
Uočeno je da se El Ninov efekat zagrevanja na globalne temperature obično najjače oseća u roku od godinu dana od njegovog početka – u ovom slučaju 2024.
El Nino je veliko zagrevanje površinskih temperatura u centralnom i istočnom ekvatorijalnom Tihom okeanu.
Uslovi osciliraju između El Nina i njegovog generalnog hlađenja nasuprot La Nini, sa neutralnim uslovima između.
El Nino događaji se obično povezuju sa povećanim padavinama u delovima južne Južne Amerike, juga Sjedinjenih Država, Roga Afrike i centralne Azije.
Takođe može izazvati ozbiljne suše u Australiji, Indoneziji, delovima južne Azije, Centralne Amerike i severne Južne Amerike.
SMO kaže da je poslednji El Nino bio 2015-2016.
Od 2020. do početka 2023. godine, svet je bio pogođen neobično dugotrajnom La Ninom, koja se otegla tri uzastopne godine.
Bila je to prva takozvana triple dip La Nina u 21. veku i tek treća od 1950. godine.
La Ninin efekat hlađenja privremeno je kočio porast globalnih temperatura, iako je protekli osmogodišnji period bio najtopliji u istoriji.
Vilfran Mufuma Okija, šef regionalnih službi za predviđanje klime SMO, rekao je da će u narednih šest meseci „postojati 10 odsto šanse da El Nino oslabi“.
„Dakle, možemo isključiti razvoj La Nine ove godine“, rekao je on novinarima.
„Efekat El Nina se obično primećuje sa zakašnjenjem u vremenu“, dodao je on, imajući u vidu da globalne temperature dalje rastu.
U maju je SMO predvideo 98 posto verovatnoće da će bar jedna od narednih pet godina — i petogodišnji period u celini — biti najtopliji do sada.
Trenutno najtoplija zabeležena godina je 2016, kada je postojao izuzetno jak El Nino, u kombinaciji sa grejanjem izazvanim ljudskim uticajem iz emisije gasova staklene bašte.
Svetska zdravstvena organizacija UN saopštila je da pomaže zemljama da se pripreme za uticaj El Nina, unapred pozicioniranjem zaliha.
„U mnogim zemljama koje će biti najviše pogođene El Ninom, već postoje krize koje su u toku“, upozorila je Marija Neira, direktorka SZO za životnu sredinu, klimatske promene i zdravstvo.
Zdravstvena agencija UN-a je posebno zabrinuta zbog verovatnog porasta kolere, bolesti koje prenose komarci, kao što je malarija, i zaraznih bolesti poput malih boginja i meningitisa.
Ekstremne vrućine, šumski požari i veća nesigurnost hrane koji dovode do akutnije neuhranjenosti takođe su razlog za zabrinutost, rekla je ona.
