Dok su razorne oluje udarale u Kaliforniju, ljubitelji prirode strahovali su od ugroženih leptira monarha te zime tamo kao deo naizgled magičnog obrasca migracije.
Raznobojni krilati insekti koji putuju na velike udaljenosti tokom generacija pomno su posmatrani u američkoj državi otkako su bili blizu izumiranja pre samo tri godine.
Dok je sunce izlazilo jednog januarskog jutra, volonteri su počeli da prebrojavaju leptire monarha, nalazeći ih skupljene na stablima čempresa i eukaliptusa na raznim mestima duž obale Kalifornije.
Leptiri su se zbili u grozdove sivih kolonija sve dok jedan nije raširio krila da bi otkrio narandžaste mrlje po kojima su poznati.
Prizor je doneo utešio Stefani Turkot Edenholm, koja je brojala više od hiljadu monarha u svetilištu u kalifornijskom priobalnom gradu Pacifik Grove.
Vaspitačica je provela veći deo jutra objašnjavajući mladim đacima živote leptira. Morali su da posmatraju kako desetine leptira lete, verujući — greškom — da je blaga temperatura signalizirala kraj zime.
„Prerano je za njih da se toliko uznemire, da troše svoje rezerve masti“, uznemirio se Edenholm.
I ona se brinula da će se pariti i da će ženke odleteti u potrazi za biljkama mlečike na kojima bi polagale jaja. Mleka je sve što bebe gusenice jedu kada se jaja izlegu, ali je bilo prerano zimi da bi biljke mogle da rastu.
Volonteri su izbrojali više od 330.000 leptira „zapadnog monarha“ krajem novembra, prema grupi za očuvanje društva Kserces.
Taj broj je bio olakšanje u poređenju sa 2.000 leptira izbrojanih na kraju 2020. i ohrabrujući korak u odnosu na oko 250.000 leptira iz 2021. godine.
Međutim, redovi leptira bili su daleko od miliona zabeleženih 1980-ih, zbog pretnji uključujući gubitak staništa, pesticide i klimatske promene, kaže Kserces.
Monarh je prošle godine dodat na crvenu listu ugroženih vrsta Međunarodne unije za očuvanje prirode, a Kserces je zatražio od američke Službe za ribu i divlje životinje da stavi monarhe na svoju listu ugroženih.
Takva oznaka bi pomogla braniocima monarha da se bore protiv investitora za nekretnine da ruše drveće ili grade na terenu koji je potreban leptirima koji migriraju.
Pitanje da li zaštititi monarhe je filozofsko, jer su insekti poznatiji po neverovatnim migracijama nego po tome što su ključni za oprašivanje useva ili cveća, kaže biolog Kserces Ema Pelton.
„Ne bismo izgubili ljudske useve ili divlje biljke posebno da su monarsi nestali“, rekao je Pelton.
Ali svet bi izgubio leptire „koji vrše zaista neverovatnu migraciju i za koje su ljudi veoma vezani, emocionalno i kulturno, širom Severne Amerike“.
Neke vrste monarha putuju hiljadama milja, od Kanade do Meksika, dok se životni vek svakog pojedinačnog leptira obično meri nedeljama.
Bil Henri se seća detinjstva ovde ispunjenog leptirima.
„Bilo je nekako magično biti uronjen u obilje prirodnog sveta“, rekao je Henri, sada direktor grupe Groundsvell Coastal Ecologi u Santa Kruzu, nedaleko od Pacific Grovea.
„Oslikava sliku, to je nešto od čega se sastoje snovi.“
Monarsi koji cvetaju takođe su znak dovoljnog broja mlečika i staništa duž dugog migracionog koridora, rekao je Henri.
„Mlečnica je povezana sa zdravim pejzažima, a povezana je i sa zdravim poplavnim ravnicama, što znači da naše reke dobro napreduju“, rekao je on za AFP.
„To takođe znači da nema mnogo ćorsokaka u njihovoj migraciji, kao što su delovi gde se koriste pesticidi koji ih ubijaju.
Godine 2020, skoro odsustvo monarha na zapadnoj obali bilo je okupljanje ljubitelja prirode, od baštovana koji su sadili mlečiku do hobista koji su uzgajali leptire u svojim domovima uprkos tome što je praksa bila nezakonita.
Ali pronalaženje prave ravnoteže za zaštitu prirode ima izazova. Na primer, monarsi vole drveće eukaliptusa koje guta vodu koje nije poreklom iz Kalifornije sklone suši.
Čišćenje vegetacije ili drveća kako bi se smanjio rizik od šumskih požara može eliminisati staništa leptira.
Nestanak monarha iz našeg sveta bio bi „previše sranje“, rekao je tinejdžer iz Santa Kruza Brodi Robins, koji je preskočio školu da bi fotografisao leptire „mnogo hladnije od časova građanskog rata“.
