Kako pojedinačne životinje reaguju na klimatske promene je ključno za to da li će populacije opstati ili će izumreti. Mnoge vrste pomeraju svoje domete kako se okruženje zagreva, ali do sada su mehanizmi koji su u osnovi toga bili nejasni. Za najugroženiju morsku pticu u Evropi, balearsku morsku vodu (Puffinus mauretanicus), novo istraživanje je otkrilo da individualna fleksibilnost ponašanja, a ne evoluciona selekcija, pokreću brzi migracioni raspon ove vrste.
Studija, koju su predvodili biolozi Univerziteta u Oksfordu, objavljena je u časopisu Zbornik radova Nacionalne akademije nauka.
Nalazi bi mogli pomoći u informiranju strategija očuvanja ranjivih vrsta ptica selica. Rezultati takođe sugerišu da pojedinačne životinje mogu imati veću fleksibilnost ponašanja da odgovore na uticaje klimatskih promena nego što se ranije mislilo, iako ova adaptacija ponašanja može imati skrivene troškove, čineći dugoročni uticaj na ovu vrstu nejasnim.
Balearske strižene vode su dugovečne, ali su kritično ugrožene uglavnom zbog opadanja izazvanog usputnim ulovom, jer se mogu uloviti na udice za parangale i škarne mreže. Gnezde se u udaljenim krajevima mediteranskih Balearskih ostrva, a zatim migriraju da provedu leto sa atlantskih obala Španije, Francuske i sve više Velike Britanije.
Od 2010. istraživači sa Odeljenja za biologiju Univerziteta u Oksfordu i sa Univerziteta u Liverpulu, zajedno sa saradnicima koji rade na Ibici, prate kolonije na Majorci koristeći minijaturne uređaje za geolokaciju na brodu. Ovo je otkrilo da su ptice sele sve dalje na sever kada napuste Mediteran.
Bilo je nepoznato, međutim, da li je ova promena izazvana pojedinačnim pticama koje su menjale svoje ponašanje, ili je prirodna selekcija favorizovala ptice koje putuju dalje.
Da bi odgovorili na ovo, istraživači su uporedili tragove migracije istih pojedinaca označenih u više godina. Ovo je otkrilo da su pojedine ptice pomerale svoj domet ka severu u proseku za 25 km godišnje.
Glavni autor Joe Vinn (Odeljenje za biologiju, Univerzitet u Oksfordu i Institut za istraživanje ptica „Vogelvarte Helgoland“), rekao je: „Otkrili smo da je najbolji prediktor ove promene u migracijskom ponašanju bila prosečna temperatura površine mora tokom leta. Osnove, što sugeriše da ptice možda prate promene u osnovnim morskim resursima. Činjenica da pojedinci mogu biti ovako fleksibilni suočeni sa brzim klimatskim promenama je ohrabrujuća.“
Ali uprkos ovoj fleksibilnosti u njihovoj letnjoj destinaciji, balearske strižene vode su mnogo ograničenije u mestu gde se razmnožavaju, tako da migriranje dalje na sever znači da moraju dalje da lete nazad u jesen.
Koautor profesor Tim Guilford (Odsek za biologiju, Univerzitet u Oksfordu) je dodao: „Otkrili smo da pojedinci ubrzavaju svoju povratnu migraciju što su išli severnije, ali ovo samo delimično kompenzuje dodatnu udaljenost i oni se i dalje vraćaju u Mediteran kasno. Još ne znamo kako takva kašnjenja mogu uticati na njihov uspeh u razmnožavanju ili opstanak.“
Ovo postavlja intrigantno pitanje kako ptice znaju koliko su daleko od kuće kada se vraćaju u koloniju. Da bi to istražili, istraživači su upoređivali procene udaljenosti različitih vrsta mapa koje bi strižene vode mogle da koriste da vode svoje odluke o migraciji.
Ko-vodeći autor Patrick Levin (Odsek za biologiju, Univerzitet u Oksfordu), rekao je: „Otkrili smo da je put kojim su pojedine ptice išle na prethodnim migratornim putovanjima bio mnogo bolji prediktor brzine povratka od procene udaljenosti prave linije do To sugeriše da se ptice ne oslanjaju na veliku navigacionu mapu o migraciji, već da umesto toga imaju neko sećanje na rutu kojom su letele u prošlosti.“
„Moguće je da individualna memorija ruta igra važnu ulogu u migraciji mnogih drugih dugovečnih morskih ptica, ali su potrebna dalja istraživanja da bi se to razjasnilo“, dodao je on.
Balearske strižene vode spadaju u jednu od najugroženijih grupa ptica na zemlji, a i same su suočene sa potencijalnim izumiranjem kao vrsta. Ovo uključuje i pretnje na kopnu, kao što je grabežljivac od strane invazivnih vrsta i degradacija staništa, i pretnje na moru, kao što su usputni ulov, prekomerni ribolov, zagađenje i razvoj vetroelektrana.
Saradnik Pep Arcos iz SEO/Birdlife je rekao: „Pored direktnih pretnji i na kopnu i na moru, sve veća pretnja klimatskim promenama predstavlja izazov za vrste koje se razmnožavaju u tako ograničenom staništu. Rezultati ove studije sugerišu da individualna fleksibilnost može pomoći u promenama u distribuciji izazvanim klimatskim promenama van sezone parenja, ali je i dalje otvoreno pitanje kakve bi mogle biti posledice klimatskih promena za ptice tokom razmnožavanja, kada su njihova kretanja ograničena lokacijom kolonije.“
